MEĐUNARODNI PROBLEMI

Позиционирање Србије у средњоевропском контексту: Између „две/три“ Средње Европе

Đukanović Dragan (University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade, Serbia), dragan.djukanovic@fpn.bg.ac.rs
Dašić Marko (University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade, Serbia), marko.dasic@fpn.bg.ac.rs

Полазећи од конституисања посебности Средње Европе, пре свега током протеклог века, аутори указују и на темељне разлике које постоје у векторима утицаја у овој европској регији. У том смислу раздваја се група земаља око регионалне форме сарадње Вишеградске групе (В4), као и земље алпског субрегиона (Немачка, Аустрија, Хрватска и Словенија). Све више настају и разлике између држава аранжмана В4 имајући у виду њихов однос према нападу Русије на Украјину од 2022. године, као и везано за различиту динамику демократских процеса у њима. Србија је током своје савремене историје углавном имала лоше односе са својим средњоевропским окружењем, те аутори указују на поједине фазе с тим у вези посебно од почетка XИX века. Стога је посебна пажња посвећена и анализи актуелне спољне политике Србије у контексту њених односа са државама и иначе сложене Средње Европе. У том смислу, указује се и на шири контекст објективно успорених европских интеграција Србије, али и на њене интензивне односе са Кином и Русијом. У светлу такве анализе аутори закључују да ће позиција Србије у њеном непосредном средњоевропском окружењу остати непромењена и прилично отежана.

Кључне речи: Србија, Средња Европа, Вишеградска група, Немачка, Аустрија, спољна политика, Европска унија