MEĐUNARODNI PROBLEMI

Света Столица као нормативни предузетник: братство, солидарност и секуларизам у понтификату папе Фрање

Špehar Hrvoje (University of Zagreb – Faculty of Political Science, Zagreb, Croatia), hrvoje.spehar@fpzg.hr

Овај рад бави се анализом папског дискурса папе Фрање као простора за стварање друштвених норми у савременој светској политици. Ослањајући се на конструктивистичку теорију норми, модел животног циклуса норми Фајнемор и Сикинк (Finnemore and Sikkink) и Манерсов (Manners) концепт нормативне моћи као хеуристичког оквира, поставља се тврдња да Фрања систематски преводи католичку друштвену доктрину у универзалистичке нормативне оквире усмерене на братство, солидарност и постсекуларни ангажман са међународним поретком, чиме настоји да позиционира Свету Столицу као посебан морални ауторитет у глобалном етичком дискурсу. Анализа се наставља кроз квалитативну анализу дискурса кључних папских докумената насталих између 2013. и 2025. године, укључујући енциклике Laudato Si’ (2015) и Fratelli Tutti (2020), апостолску поуку (exhortatio apostolica) Evangelii Gaudium (2013), Документ о братству међу људима (Абу Даби, 2019), као и одабрана обраћања Генералној скупштини Уједињених нација и другим међународним форумима. Ово испитивање налази смернице у два аналитичка критеријума: лексичкој универзализацији, односно у примени неконфесионалног речника и језика глобалних права и заједничког човечанства; и секуларној приступачности, схваћеној у смислу степена у којем се религиозно утемељени аргументи преводе у нормативни идиом приступачан секуларним саговорницима. Рад износи тврдњу да новина у понтификату папе Фрање не лежи у суштини норми које промовише, већ у дискурзивним механизмима кроз које се етичке обавезе католика конструишу као глобално разумљиве тврдње, односно као „дискурзивно двоструко обраћање“ које задржава теолошко утемељење док тежи универзалној нормативној резонанци. Анализа функционише на нивоу настанка норми, при чему се реконструишу дискурзивни услови под којима би постсекуларно нормативно предузетништво могло да постане могуће, уместо да процењује његов емпиријски утицај на међународна очекивања у погледу норми.

Кључне речи: Света Столица, папа Фрања, нормативно предузетништво, конструктивизам, нормативна моћ, братство, солидарност, секуларизам