MEĐUNARODNI PROBLEMI

ИЗАЗОВИ ПОЛИТИКЕ ПРОШИРЕЊА У СВЕТЛУ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – ДА ЛИ ЈЕ ПОРАСТ ЕВРОСКЕПТИЦИЗМА У СРБИЈИ НЕИЗБЕЖАН?

TODOROVIĆ LAZIĆ Jelena (Naučni saradnik u Institutu za političke studije, Beograd), todorovic.j82@gmail.com

Циљ рада је да пружи одговор на питање у којој мери изазови кроз које пролази Европска унија утичу на ставове грађана Србије према питању евроинтеграција. Политика проширења Европске уније једна је од успешнијих наднационалних политика имајући у виду релативно успешну „трансформацију” држава Централне и Источне Европе које су од 2004. до 2013. године постале чланице Европске уније. Последњих година политика проширења није високо позиционирана на агенди Уније. Разлози су бројни, одговор лежи у изазовима са којима се суочава Унија, недостатку интеграционог капацитета али не треба занемарити ни државе чланице, као ни државе кандидате за чланство које се такође суочавају са одређеним ограничењима у погледу процеса приступања Европској унији. Западни Балкан коме припада и Србија је регион који се налази у чекаоници за чланство. Ауторка полази од хипотезе да трансформација кроз коју Унија пролази, укључујући и скрајнуту позицију политике проширења, утиче на раст евроскептицизма међу грађанима Србије као једне од држава кандидата. Анализа евроскептицизма грађана Србије заснована је на резултатима редовног годишњег Истраживања јавног мњења које спроводи Институт за политичке студије из Београда. Ауторка закључује да је евроскептицизам у Србији присутан, највећи ниво забележен је одмах након Брегзита, али се након тога стабилизовао и сада је у благом опадању.

Кључне речи: политика проширења, евроскептицизам, Западни Балкан, Србија, Европска унија