MEĐUNARODNI PROBLEMI

INTERNATIONAL PROBLEMS


NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU

SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS

EST. 1949

УДК 347.85
Библид: 0025-8555, 73(2021)
Vol. 73, No 3, стр. 477-509
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2103477V

Оригинални научни рад
Примљено: 30 Jul 2021
Прихваћено: 13 Sep 2021

„СВЕМИРСКИ КАУБОЈИ” И „ДРВЕНИ АДВОКАТИ” ЧОВЕЧАНСТВА: КА ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ СВЕМИРСКОГ ПРАВА

VUČIĆ Mihajlo (Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), mihajlo@diplomacy.bg.ac.rs

Аутор у раду полази од чињенице да су међународни прописи који уређују активности у свемиру донети у време када није било замисливо да ће приватна предузећа привредно ескплоатисати ресурсе свемира. Аутор закључује стога да је комерцијализација свемира донела нове изазове за међународно право, поред традиционалних проблема демаркације и милитаризације. Основна теза је да привредна експлоатација није у нескладу са циљевима Уговора о свемиру, јер може да донесе несумњиве користи по човечанство. Међутим, аутор сматра да власничка права нису могућа у садашњем правном оквиру. Стога је мишљење аутора да је неопходно реформисати правни оквир, по могућству изменама Уговора о свемиру, иако је вероватније да ће до тога доћи кроз неформалне стандарде који би спречили потпуни хаос слободе експлоатације свемира. Аутор закључује да одрживи правац развоја комерцијализације свемира треба да иде у правцу охрабривања на међународном нивоу регулисане предузетничке иницијативе, која не искључује могућност приступа свемирским ресурсима за све државе. У раду се истиче како је међународноправна теорија подељена на присталице и противнике тумачења која дозвољавају слободу привређивања и власништво над ресурсима свемира, док су државе већински склоне да прихвате слободу привређивања, уз границе везане за интересе целог човечанства и заштите животне средине. Истовремено, са изузетком држава које једнострано унутрашњим законодавством предвиђају такву могућност, оне се противе власничким правима, јер тумаче забрану присвајања свемира у апсолутном смислу.

Кључне речи: свемир, комерцијализација, међународно право, слобода привређивања, заједничко наслеђе човечанства, забрана присвајања, суверенитет