MEĐUNARODNI PROBLEMI
INTERNATIONAL PROBLEMS
NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS
EST. 1949
NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS
EST. 1949
УДК 341.7327(5-15)
Библид: 0025-8555, 76(2024)
Vol. 76, No 4, стр. 609-632
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2404609D
Original article
Примљено: 20 Feb 2024
Прихваћено: 26 Aug 2024
CC BY-SA 4.0
Delalić Selma (International Burch University, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina),
selma.delalic@ibu.edu.ba
Mekić Dželila (International Burch University, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina), dzelila.mekic@stu.ibu.edu.ba
Кроз своју шатл дипломатију након Јомкипурског рата, Хенри Кисинџер, један од најутицајнијих и најконтроверзнијих дипломата с краја 20. и почетка 21. стољећа, одиграо је кључну улогу у обликовању геополитичког пејзажа Блиског истока. Овај чланак истражује вишедимензионалну и слојевиту природу Кисинџерове стратегије, утемељене на геостратешким концептима Саула Бернарда Коена. Док је Кисинџерова мисија имала за циљ да оконча непријатељства између Израела и његових арапских суседа, она је такође настојала да смањи растући утицај Совјетског Савеза у региону, што је кључни аспект који се често занемарује у постојећим научним радовима. Истражујући геополитику нафте, моћи и утицаја кроз призму Картерове доктрине, ово истраживање илустрира на који начин је Кисинџерова реалполитика утицала не само на арапско-израелске мировне преговоре, него и у којој мјери је измијенила динамику Хладног рата, преобликујући, на тај начин, ток историје.
Кључне речи: Хенри Кисинџер, посредничка комуникација, Совјетски Савез, Јомкипурски рат, геополитика, нафта