MEĐUNARODNI PROBLEMI

Управљање вештачком интелигенцијом и заштита људских права: упоредноправна перспектива Европске уније и Кине

Bećirović-Alić Maida (University of Novi Pazar – Law Department, Novi Pazar, Serbia), maida.becirovic@uninp.edu.rs
Gordanić Jelica (Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Serbia), jelica@diplomacy.bg.ac.rs

Глобално ширење аутоматизованих система, који често функционишу нетранспарентно и изван ефективне људске контроле, отвара сложена питања у вези са заштитом основних људских права, што представља шири контекст овог истраживања. Посебни изазови настају у домену међународног права, с обзиром на то да не постоји јединствен, обавезујући транснационални нормативни оквир који би обезбедио доследну заштиту људских права у дигиталном окружењу. Овај рад, применом упоредноправне методе и анализом садржаја релевантних докумената, испитује регулаторне моделе Европске уније и Народне Републике Кине као два глобално најутицајнија модела управљања вештачком интелигенцијом, у којима се јасно огледају либерални и нелиберални концепти заштите људских права, указујући на њихов правно-политички оквир, регулаторне домете и ограничења. Посебан акценат стављен је на идентификацију нормативних празнина и ризика по људска права, укључујући приватност, недискриминацију, слободу изражавања и правично поступање. Полазна хипотеза рада јесте да постојећи међународноправни оквир није у стању да одговори на системске изазове које генерише примена вештачке интелигенције, те да дивергентни модели ЕУ и Кине продубљују глобални нормативни јаз и онемогућавају успостављање универзалних стандарда заштите људских права. Кроз критички приказ разлика између западног либералног модела и ауторитарнијег приступа управљању технологијом, рад указује на ургентну потребу за успостављањем глобално усклађеног и политички одрживог оквира међународног права за регулисање система вештачке интелигенције.

Кључне речи: вештачка интелигенција, људска права, регулаторни модели, међународно право, ЕУ, Кина