MEĐUNARODNI PROBLEMI

INTERNATIONAL PROBLEMS


NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU

SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS

EST. 1949

УДК 355.02:004.8
Библид: 0025-8555, 78(2026)
Vol. 78, No 3, стр. 747-791
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2603747B

Review article
Примљено: 06 Jan 2026
Прихваћено: 20 Jul 2026
CC BY-SA 4.0

Стратешка логика тоталне одбране у добу вештачке интелигенције: алгоритамска отпорност

Blagojević Veljko (Institute for International Politics and Economy, Belgrade, Serbia), veljko@diplomacy.bg.ac.rs
Pavić Aleksandar (University of Defense – Military Academy, Belgrade, Serbia), aleksandar.pavic@mod.gov.rs

Рад истражује утицај вештачке интелигенције на трансформацију концепта тоталне одбране у савременом безбедносном окружењу. Полазећи од схватања тоталне одбране као свеобухватног система друштвене и институционалне отпорности, рад анализира вештачку интелигенцију као структурни фактор који мења организацију одбране, процесе одлучивања и деловања државе. Компаративном анализом искустава балтичких и скандинавских држава, идентификују се кључни модели интеграције алгоритамских система у националне механизме одвраћања, управљања кризама и ратовања. Укључивање вештачке интелигенције као структурног фактора у концепт тоталне одбране трансформише њену организациону архитектуру, померајући тежиште са традиционалног цивилно-војног концепта ка интегрисаном систему отпора и управљања отпорношћу и отпору читавог друштва. На основу ових налаза формулишу се предлози за стратешки приступ концепту тоталне одбране Србије и његову трансформацију у савремени модел који интегрише политичке, економске, војне, информационе и технолошке капацитете у јединствену архитектуру алгоритамске отпорности. Циљ рада је да покаже како вештачка интелигенција постаје темељ нове стратешке логике тоталне одбране, у којој алгоритми делују као катализатор отпорности и одвраћања у добу сложених безбедносних претњи. Истовремено, рад указује на потенцијалне ризике употребе вештачке интелигенције у одсуству одговарајућег правног оквира, наглашавајући потребу за јачањем друштвене кохезије у погледу поверења у институције, отпорности на информационо ратовање и активног ангажовања јавности у савременом концепту тоталне одбране.

Кључне речи: тотална одбрана 2.0, вештачка интелигенција, стратешка логика, алгоритамска отпорност, национална безбедност