MEĐUNARODNI PROBLEMI

INTERNATIONAL PROBLEMS


NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU

SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS

EST. 1949

УДК 349.6:551.583
Библид: 0025-8555, 72(2020)
Vol. 72, No 3, стр. 467-498
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2003467T

Оригинални научни рад
Примљено: 23 Mar 2020
Прихваћено: 08 Jun 2020

„КЛИМАТСКА ПРАВДА” И ПАРИСКИ СПОРАЗУМ О КЛИМИ У СВЕТЛУ ЦИЉЕВА СМАЊЕЊА ЕМИСИЈА ГАСОВА СА ЕФЕКТОМ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

TODIĆ Dragoljub (Redovni profesor u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), dtodic@ymail.com

Циљ рада је утврђивање заједничких елемената и сличности у односу држава према остваривању циљева из Париског споразума о клими у контексту „климатске правде”. У уводном делу рада се указује на сложеност, карактеристике и значај климатских промена, као глобалног проблема, и дају назнаке о методолошком приступу. Централни део рада је посвећен разматрању теоријских и нормативних аспеката „климатске правде”. Аутор разматра питање „праведног” учешћа држава у борби против климатских промена, а пре свега учешћа држава у смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште. Сагледавају се удео држава у глобалним емисијама гасова са ефектом стаклене баште и индекс климатске рањивости и циљеви које су оне дефинисале у погледу смањења тих емисија у складу са Париским споразумом о клими. Државе су груписане у пет група: државе у окружењу Србије, државе чији су показатељи емисија слични показатељима Србије, државе највећи емитери гасова са ефектом стаклене баште, државе најмањи емитери ових гасова и државе које су најугроженије услед климтских промена. Аутор закључује да постоји двоструки раскорак: раскорак између глобалног циља и националних циљева постоји и раскорак у оквиру национално одређених циљева. Аутор констатује да постоје извесни заједнички елементи у националним циљевима смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, али због неуједначености и разлика у начину исказивања циљева смањења тих емисија извлачење прецизнијих закључака није поуздано. Такав однос према климатским променама у међународној заједници оставља известан простор за флексибилнији однос у дефинисању националних циљева Србије, уз резерве због обавеза које су повезане са кандидатуром за чланство у Европској унији.

Кључне речи: климатске промене, „климатска правда”, климатска рањивост, принцип заједничке али различите одговорности, животна средина, Париски споразум о клими, циљеви смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, национално утврђени доприноси, Србија