MEĐUNARODNI PROBLEMI

Да ли су амбасадори ствараоци или само спроводиоци националних интереса? Џорџ Фрост Кенан и Конференција несврстаних у Београду 1961. године

Mišić Saša (University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade, Serbia), sasa.misic@fpn.bg.ac.rs
Živojinović Dragan (University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade, Serbia), dragan.zivojinovic@fpn.bg.ac.rs

Џорџ Фрост Кенан био је један од најпознатијих спољнополитичких мислилаца и стратега у раздобљу Хладног рата. Међутим, у погледу практичних достигнућа био је далеко мање успешан. Прва Кенанова амбасадура у Москви (1952) била је окончана после само четири и по месеца, јер га је Стаљин прогласио за персону нон грата. На сличан начин, ни као амбасадор у Југославији (1961-1963) није био боље среће, подневши оставку пре краја мандата. Истраживачко питање овог рада је следеће: Да ли је Џорџ Кенан био одлучилац или само извршилац америчких националних интереса у Југославији током његовог мандата као амбасадора? Да ли је правио разлику у односима Сједињених Америчких Држава и Југославије, или је само био бирократа који је примењивао одлуке својих надређених? Наш одговор и главна теза нашег рада је да је Кенан дошао у Југославију са уверењем да може да одлучујуће утиче на креирање политике према Југославији и да су га Југословени прихватили са истим таквим уверењем. Ипак, после Титовог говора на Конференцији несврстаних у Београду 1961. године, током наредних неколико месеци, Кенан је остао усамљен, без суштинске подршке своје Владе и без разумевања својих југословенских домаћина. Чланак се састоји из два дела: у првом делу описаћемо Кенаново схватање концепта националног интереса док ћемо се у другом делу фокусирати на Кенанову амбасадуру у Југославији пре и непосредно после Конференције несврстаних у Београду 1961. године.

Кључне речи: национални интерес, амбасадори, спољна политика, дипломатија, Сједињене Америчке Државе, Југославија, спољна политика Сједињених Америчких Држава, Јосип Броз Тито, Покрет несврстаних