MEĐUNARODNI PROBLEMI

Кад моћ реалполитике надјача моћ норми – проширење Европске уније у ћорсокаку

Petrović Milenko (National Centre for Research on Europe, University of Canterbury, Christchurch, New Zealand), milenko.petrovic@canterbury.ac.nz

Полазећи од позитивног искуства укључивања основних начела Копенхашких приступних критеријума (1993) на посткомунистичку политичку и економску демократизацију у простору средње-источне и балтичке Европе, Ијан Манерс је одредио ‘европску нормативну моћ’ као способност Европске уније да шири свој међународни утицај путем норми, пре него путем политичке моћи својих држава-чланица. Аутор наводи да је, од почетка испољавања замора за проширењем средином 2000-их, релевантност европске нормативне моћи у опадању, те да је реалполитика поново постала основни фактор одлучивања у спољној политици Европске уније. У недостатку јасних изгледа за приступање Европској унији, бројне политичке иницијативе везане за стабилност и безбедност Западног Балкана (ЗБ) остале су без већих резултата. Аутор закључује да је нагло ‘увећање’ процеса проширења након руске инвазије на Украјину (и то на земље које су у мањој мери него ЗБ испуњавале норме и стандарде чланства у ЕУ) додатно поткопало европску нормативну моћ у корист (слабе) политичке моћи и реалполитике у односу с тим земљама. такав приступ нема добру перспективу да обезбеди регионалну стабилност, ефикасно промовише мир и демократију, нити пружи мапу пута ка чланству у ЕУ.

Кључне речи: Европска унија, нормативна моћ, проширење, Западни Балкан, Источно партнерство, чланство у ЕУ