MEĐUNARODNI PROBLEMI

Утицај руске инвазије на Украјину на неутралност у Европи: Случај Шведске, Финске, Аустрије и Србије

Stojković Dejan (University of Defence, Belgrade, Serbia), dejan.stojkovic@mod.gov.rs
Golubović Marko (University of Defence, Belgrade, Serbia), marko.golubovic@mod.gov.rs

Овај рад анализира утицај руске инвазије на Украјину на концепт неутралности у Европи кроз случајеве Шведске, Финске, Аустрије и Србије, а ради утврђивања чинилаца који обликују одлуке држава о очувању или напуштању неутралности. Истраживање се ослања на теоријске оквире неокласичног реализма, социјалног конструктивизма и либерализма како би се објасниле разлике у безбедносним и одбрамбеним политикама анализираних држава. основна хипотеза истраживања је да те одлуке нису вођене искључиво тренутним безбедносним претњама, већ проистичу из сложене интеракције историјских, политичких, економских и друштвених чинилаца. Методолошки оквир заснован је на компаративној методи и анализи садржаја политичких докумената, јавних изјава и академских извора, чиме се омогућава дубље разумевање институционалних и дискурзивних елемената који утичу на стратегијске изборе држава. Резултати показују да су одлуке Шведске и Финске да напусте војну неутралност и прикључе се НАТО-у, односно одлуке Аустрије и Србије да очувају своје неутралне статусе прилагођавајући их савременим геополитичким околностима, обликоване кроз сложену интеракцију безбедносних процена, историјских искустава, политичких приоритета, економских зависности и доминантног дискурса. Закључак рада потврђује да је неутралност у савременим међународним односима флексибилан и динамичан концепт, чија одрживост зависи не само од спољашњих претњи, већ и од институционалног оквира, стратегијских интереса и политичких идентитета држава.

Кључне речи: украјинска криза, безбедносна политика, одбрамбена политика, спољна политика, колективна одбрана, међународни односи