MEĐUNARODNI PROBLEMI

Расветљавање (не)склада између елита и јавности у спољној политици: „Љубоморно чување“ војне неутралности у Србији, али из различитих разлога?

Rečević Tijana (University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade, Serbia), tijana.recevic@fpn.bg.ac.rs

Јавно мњење о спољној политици деценијама је било занемаривано у студијама међународних односа и спољне политике, најчешће под претпоставком да оно умногоме само одражава преференције елита. Каснија истраживања, међутим, оспорила су ову претпоставку документујући бројне примере „спољнополитичких несклада“, показујући да се ставови јавности и елита разилазе чешће и упорније него што се раније сматрало, уз значајне последице по процесе спољнополитичког одлучивања. Правећи разлику између (не)усклађености на нивоу преференција, схваћених као подршка или противљење одређеној политици, и (не)усклађености на нивоу уверења, која обухвата разлоге иза тих ставова, овај рад настоји да расветли поменуте (не)складе и омогући нијансираније разумевање односа елита и јавности у спољној политици. На тој основи уводи се нова матрица (не)склада у спољној политици, која обухвата четири идеална типа: потпуни склад, дивергентни склад, конвергентни несклад и потпуни несклад. Овај оквир примењује се на случај војне неутралности Србије, која се често тумачи као стабилан консензус између доносилаца одлука и јавности у контексту мултивекторске спољне и безбедносне политике Србије. На основу анализе стратешког дискурса од 2007. године и оригиналних података из анкете спроведене 2023, рад показује да, иако и елите и јавност изражавају подршку војној неутралности, њихова уверења се разликују тако да ставови јавности делују мање нормативно и идеалистички него што то сугеришу наративи елита. Као пример дивергентног склада, случај указује да привидна усклађеност на нивоу преференција може прикрити тензије на нивоу уверења, при чему оваква неподударања могу и ограничити, али и отворити простор за промену политике.

Кључне речи: спољна политика, однос елита и јавности, јавно мњење, војна неутралност, Србија, анализа дискурса