MEĐUNARODNI PROBLEMI
INTERNATIONAL PROBLEMS
NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS
EST. 1949
NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS
EST. 1949
УДК 327(497.11:4-672EU)
Библид: 0025-8555, 77(2025)
Vol. 77, No 3, стр. 373-407
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2503373R
Original article
Примљено: 01 Jul 2025
Прихваћено: 15 Sep 2025
CC BY-SA 4.0
Rečević Tijana (University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade, Serbia), tijana.recevic@fpn.bg.ac.rs
Јавно мњење о спољној политици деценијама је било занемаривано у студијама међународних односа и спољне политике, најчешће под претпоставком да оно умногоме само одражава преференције елита. Каснија истраживања, међутим, оспорила су ову претпоставку документујући бројне примере „спољнополитичких несклада“, показујући да се ставови јавности и елита разилазе чешће и упорније него што се раније сматрало, уз значајне последице по процесе спољнополитичког одлучивања. Правећи разлику између (не)усклађености на нивоу преференција, схваћених као подршка или противљење одређеној политици, и (не)усклађености на нивоу уверења, која обухвата разлоге иза тих ставова, овај рад настоји да расветли поменуте (не)складе и омогући нијансираније разумевање односа елита и јавности у спољној политици. На тој основи уводи се нова матрица (не)склада у спољној политици, која обухвата четири идеална типа: потпуни склад, дивергентни склад, конвергентни несклад и потпуни несклад. Овај оквир примењује се на случај војне неутралности Србије, која се често тумачи као стабилан консензус између доносилаца одлука и јавности у контексту мултивекторске спољне и безбедносне политике Србије. На основу анализе стратешког дискурса од 2007. године и оригиналних података из анкете спроведене 2023, рад показује да, иако и елите и јавност изражавају подршку војној неутралности, њихова уверења се разликују тако да ставови јавности делују мање нормативно и идеалистички него што то сугеришу наративи елита. Као пример дивергентног склада, случај указује да привидна усклађеност на нивоу преференција може прикрити тензије на нивоу уверења, при чему оваква неподударања могу и ограничити, али и отворити простор за промену политике.
Кључне речи: спољна политика, однос елита и јавности, јавно мњење, војна неутралност, Србија, анализа дискурса