MEĐUNARODNI PROBLEMI

Sažetak ▼

Rad počinje analizom uzroka snažnog rebalansiranja svetske privrede na kraju prve decenije 21. veka, odnosno slabljenja relativnog ekonomskog značaja razvijenih zemalja. Analiza se potom fokusira na pitanje da li se stvara nova multilareralna geopolitička pozornica i kolika je realno povećana uloga nekih grupa zemalja (BRIK i G20). Autori analiziraju promene u globalnoj finansijskoj arhitekturi, definisanoj u posleratnoj eri pod dominantnim uticajem SAD. Koliko će globalna kriza uticati na geopolitičku konstelaciju, kao i procena da bi američka dominacija, uz laganu disperziju globalne moći, mogla opstati, teme su dva sledeća dela rada. Autori ukazuju da se kod vodećih zemalja sveta nijedan od trajnih geopolitičkih elemenata nije suštinski promenio od 2007, ali da je ekonomska supremacija razvijenih ekonomija značajno umanjena u odnosu na zemlje u razvoju, posebno Kinu. Navodi se da liderstvo SAD nije samo plod ekonomske i vojne nadmoći, već i relativne atraktivnosti ideja i vrednosti na kojima one funkcionišu. Autori zaključuju da je teško verovati da bi snažna geopolitička rekonfiguracija mogla biti uzrokovana globalnom ekonomskom krizom, posebno ne u nekom srednjoročnom periodu.

Sažetak ▼

Prema teorijama multinacionalnih kompanija (MNK) zasnovanim na znanju i na mreži osnovni izvor konkurentskih prednosti MNK je kreiranje i transfer znanja unutra sistema MNK. Procesi kreiranja i transfera znanja ekstenzivno su obrađeni u literaturi. Međutim, pojedini aspekti su još uvek nedovoljno razvijeni, kao što su na primer mehanizmi kontrole i organizacije kao mikro osnovne savremenih teorija o MNK. Ovaj rad ima za cilj da pruži pregled literature savremenih teorijskih pristupa u razmatranju konkurentskih prednosti MNK, s stanovišta upravljanja preduzećem. Primenljivost ovih koncepata se dalje razmatra u slučaju filijala MNK koje posluju u tranzicionim ekonomijama, s ciljem pružanja smernica za buduća empirijska istraživanja.

Sažetak ▼

Energetka bezbednost se može, generalno, definisati kao raspoloživost čistih izvora energije po prihvatljivim cenama. Ako zemlja ili region nemaju vlastite izvore energije u potrebnom obimu, njihova energetska bezbednost je ugrožena na dugi rok. U tom cilju, zemlje nastoje da postignu diversifikaciju izvora energije i transportnih puteva. To je jedan od razloga za lansiranje novih energetskih projekata u Evropi i Aziji; drugi je pokušaj Rusije da učvrsti svoju dominantnu poziciju na delu međunarodnog energetskog tržišta; treći faktor su naftne transnacionalne korporacije. Rusija je dominantan prirodni trgovinski partner i snabdevač energentima Evrope. Problemi sa tranzitom prirodnog gasa i nafte iz Rusije za Evropu, koji direktno ugrožavaju njenu energetsku bezbednost, bili su razlog za lansiranje novih energetskih projekata.

Sažetak ▼

Tekst se bavi pokušajem definisanja pojma ekumenizma i najznačajnijim oblicima njegove „institucionalizacije”. Konstatuje se da ekumenizam pre svega podrazumeva doktrinu (ideju), univerzalistički crkveni pokret i proklamovan cilj ostvarenja hrišćanskog jedinstva. Tematske odrednice su mu barem teološke, sociološke i politikološke. Svetski savet crkava jeste univerzalni međucrkveni forum za dijalog i saradnju, bez jasnog crkvenog identiteta, sa sve izraženijim odlikama međunarodno–političkog pokreta. Konferencija evropskih crkava predstavlja sličnu evropsku organizaciju. S druge strane, Parlament svetskih religija teži utemeljenju i promociji „globalne etike” u funkciji ostvarenja pacifističkih ciljeva u svetu.

Sažetak ▼

Članak se bavi političkom i ekonomskom situacijom u Mađarskoj u poslednjih nekoliko godina. Autor najpre ukazuje na uzroke opadanja uticaja prethodne socijalističke vlade i teškog poraza socijalista na izborima održanih 2010, te uspeha desničarske partije Fides na tim izborima. Po osvajanju vlasti nova vlada Viktora Orbana počela je ubrzanim tempom da ostvaruje predizborni program Fidesa, koji je duže vreme pripremao u doba svog opozicionog statusa. Autor smatra da je taj program netipičan, veoma radikalan, i po mnogo čemu jedinstven u današnjoj Evropi. On dalje naglašava da su za samo godinu dana od Fidesove pobede Vlada i Parlament usvojili niz zakona, novi ustav i paket rizičnih ekonomskih mera koje bi trebalo da dovedu do temeljne reforme privrede. Autor posebno naglašava da je Vlada prekinula pregovore sa MMF, donela odluku da odbaci njegove preporuke i da sopstvenim idejama pokuša da izvuče državu iz prezaduženosti.