MEĐUNARODNI PROBLEMI

Sažetak ▼

Rad je prilog istoriografiji domaće nauke o međunarodnim odnosima posmatrane kroz njenu obradu nesvrstanosti u periodu socijalističke Jugoslavije. Autor analizira relevantnu akademsku literaturu koja je obrađivala nesvrstanost kao pojam, pokret i preplet društvenih odnosa. U radu je u kratkim crtama prvo prikazan razvoj nauke o međunarodnim odnosima u sklopu društvenih nauka u Jugoslaviji, te potom razvoj onog dela te nauke koji je za predmet izučavanja imao nesvrstanost. Autor ukazuje na postojanje snažnih crta marksističkog pristupa međunarodnim odnosima u analizi pokreta nesvrstanosti i njegove geneze, ali i fleksibilnost i eklekticizam u analizi različitih povezanih tema. Takođe je pokazan uticaj koji je široko fokusirana nauka ostvarila u odnosu na analizu uticaja unutrašnjih činilaca na definisanje spoljne politike, na analizu značaja datog istorijskom iskustvu i subjektivnosti u nastupu, što su odlike i savremenijih teorija poput konstruktivizma i liberalizma. Autor zaključuje da teorijska produkcija iz tog vremena treba da bude detaljnije vrednovana u svetlu aktuelnog stanja nauke o međunarodnim odnosima.

Sažetak ▼

Cilj ovog rada je da na osnovu istraživačkih tema obrađivanih o evropskoj integraciji u časopisu Međunarodni problemi, u periodu od 1949. do 1990. godine, razmotri u kojoj meri je jugoslovenska nauka o međunarodnim odnosima pratila ovaj proces i izučavala odnose Jugoslavije sa Zajednicama. Autorka zastupa tezu da je domaća nauka proučavala sve značajne aspekte procesa evropske integracije i da je išla u korak sa vremenom i sa ključnim teorijskim pravcima. Prvi posleratni period su obeležile teme od značaja za kontekst nastanka prvih Zajednica: ekonomska i politička situacija zapadnoevropskih zemalja, nemačko pitanje, Maršalov plan, dekolonizacija i neuspeh osnivanja Evropske odbrambene zajednice. Nakon nastanka prvih Zajednica, pažnju privlači izučavanje procesa ekonomske integracije uopšte, njenih modela i očekivanih efekata. Uporedo sa usporavanjem procesa integracije krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka, teme istraživanja se usmeravaju na pojedine politike i inicijative Zajednice: zajedničku poljoprivrednu politiku, razvoj regionalne politike, sporazume o pridruživanju, politiku prema Mediteranu, inicijative u oblasti monetarne integracije. Tokom osamdesetih godina prošlog veka dominirale su teme koje su obeležile tu deceniju u procesu evropskih integracija: mediteransko proširenje, Jedinstveni evropski akt, program dovršavanja unutrašnjeg tržišta.

Sažetak ▼

Autor u članku razmatra teorijske nedostatke koncepta izgradnje države na primeru njegove primene u slučaju Bosne i Hercegovine. Teorijska kritika usmerena je na deficit legitimiteta procesa, integrativnu strategiju, dominaciju (geo)političkog činioca i zanemarivanja značaja lokalnog nivoa. Analiza dinamike političkih odnosa uspostavljenih tokom procesa izgradnje države pokazuje trend sukobljavanja između nosilaca procesa i lokalnih aktera, opredeljenih za sve snažnije pružanje otpora ovako postavljenom konceptu. Aktivnost visokog predstavnika kao najznačajnijeg aktera u procesu izgradnje države predstavlja relevantan pokazatelj iznetih tvrdnji. Autor smatra da su manjak legitimiteta i odgovornosti međunarodne zajednice, zanemarivanje pozicija i interesa lokalnih aktera i insistiranje na centralističkoj strategiji koja se nameće odozgo-nadole osnovni uzroci neuspeha projekta. Zavisnost Bosne i Hercegovine od međunarodnog činioca i neuspeh procesa izgradnje države imaju izuzetno negativne posledice na političku stabilnost i budućnost države.

Sažetak ▼

Regionalna zaštita ljudskih prava pred Evropskim sudom za ljudska prava neosporno je najefikasnija. Uprkos tome, u poslednje vreme se mogu uočiti izvesni problemi sa izvršavanjem presuda u kojima je utvrđeno kršenje Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usled strukturalnih ili sistemskih problema. Očuvanje autoriteta presuda Suda od suštinskog je značaja za funkcionisanje ustanovljenog sistema zaštite ljudskih prava. Odbijanje izvršenja presude od strane odgovorne države nedavno je dovelo do primene posebne procedure po prvi put u praksi Suda, pa autorka postavlja pitanje potrebe primene ovakve procedure, odnosno potrebe reforme sistema nadzora nad izvršenjem presuda Evropskog suda za ljudska prava uopšte. Presude suda se u principu poštuju osim kada je reč o politički spornom pitanju ili o situaciji kada su potrebne značajne i složene intervencije u domaćem pravnom poretku. Autorka zaključuje da je malo verovato da bi neka posebna procedura za nadzor omogućila izvršenje ovakvih presuda i naglašava pojavu sve veće konkretizacije mera nematerijalnog karaktera u praksi Evropskog suda za ljudska prava.