MEĐUNARODNI PROBLEMI

NOVINE U SPOLJNOJ I BEZBEDNOSNOJ POLITICI EVROPSKE UNIJE POSLE UGOVORA IZ LISABONA

NOVIČIĆ Žaklina (Žaklina Novičić, istraživač-saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), zaklina@diplomacy.bg.ac.rs

Ovaj tekst se bavi institucionalnim novinama koje su uvedene Lisabonskim ugovorom u oblast spoljne i bezbednosne politike EU. „Stubovska” struktura EU je ukinuta, ali i dalje de facto važe jednoglasnost i druge glavne odlike međuvladine procedure odlučivanja. To je glavno strukturalno ograničenje jedinstvenog i jasnog evropskog nastupa na međunarodnj sceni. Novina je neka vrsta prezidencijalizacije (personalizacije) oblasti u novim poslovima Predsednika Evropskog saveta i Visokog predstavnika Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku. Uvedene su nove procedure i strukture i u oblast Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Posebne nade eurokrate ulažu u tekući proces formiranja nove Evropske službe spoljne akcije, kao de facto nove diplomatske službe EU. Ipak, glavni paradoks lisabonskog aranžmana ostaje to što on treba da legitimiše dalju evropsku integraciju preko spoljnopolitičkog uspeha, a istovremeno je sama Evropa podeljena oko niza pitanja unutrašnje kao i spoljne politike, i to u vreme višestruke globalne finansijske i ekonomske krize.

Ključne reči: Evropska unija, Zajednička spoljna i bezbednosna politika, prezidencijalizacija (personalizacija) spoljne politike, Zajednička bezbednosna i odbrambena politika, Evropska služba spoljnih poslova, „zajednička diplomatska kultura”.