ENERGETSKA ZAVISNOST ZAPADNE EVROPE: USPON I PAD

GLAMOTCHAK Dr Marina (Autorka je viši istraživač u ATOS Juris-u i nezavisna konsultantkinja za pitanja energetske bezbednosti iz Pariza), mglamotchak@gmail.com

Rad analizira geopolitičke i geostrateške implikacije činjenice da su SAD postale energetski nezavisne, za razliku od hronično energetski zavisne Zapadne Evrope, te da zbog toga po prvi put posle više decenija transatlantski partneri nemaju podudarne ciljeve politike energetske bezbednosti. Globalna ekonomska kriza od 2008. godine označava prekretnicu u razvoju zapadnoevropskih zemalja. Pored opšte deindustrijalizacije, prezaduženosti, stalnog rasta broja nezaposlenih, krizu dodatno produbljuje značajan stepen hronične energetske zavisnosti. Zapadnoevropske zemlje, pre svega zemlje Evropske unije, uvele su brojne administrativne mere kao institucionalni odgovor na rastuću energetsku zavisnost i kombinuju ih sa merama štednje energije (energetska efikasnost), diverzifikacije izvora (sigurnost snadbevanja) i ulaganjem u obnovljive izvore energije (energetska tranzicija). Autorka posebno naglašava da pred pretećim zagrevanjem (ili hlađenjem) planete, Zapadna Evropa kao veliki zagovornik smanjenja emisije ugljen-dioksida ostaje pasivno zavisna od politike NATO-a u domenu odbrane i nove geopolitičke dinamike povezane sa energetskom zavisnošću posmatranom u funkciji osiguranja postojanog privrednog rasta.

Ključne reči: energetska zavisnost, energetska bezbednost, energetska tranzicija, energetska diplomatija, klimatske promene