MEĐUNARODNI PROBLEMI

PREISPITIVANJE NORMATIVNE MOĆI EVROPSKE UNIJE U SVETLU REVIDIRANE METODOLOGIJE POLITIKE PROŠIRENJA SPRAM ZAPADNOG BALKANA

BOJINOVIĆ FENKO Ana (Full Professor of International Relations at the University of Ljubljana, Faculty of Social Sciences), ana.bojinovic@fdv.uni-lj.si
KOČAN Faris (Teaching Assistant and Researcher at the University of Ljubljana, Faculty of Social Sciences), faris.kocan@fdv.uni-lj.si

Cilj ovog članka ogleda se u preispitivanju koncepta normativne moći Evropske unije u kontekstu revidiranog pristupa politike proširenja iz 2020. godine. Polazeći od koncepta moći u okviru spoljnopolitičko-analitičkog pristupa, u ovom članku se tumači meka i tvrda moć Evropske unije (u formi sposobnosti, kao i uticaja) prema normativnoj moći EU. U empirijskom delu identifikuju se četiri elementa povezana sa promocijom određenih normi EU, kao i sa nastojanjem za “međunarodnom normalnošću” kroz politiku proširenja. Rezultati pokazuju da revidirana metodologija omogućava promene normativne moći Evropske unije. EU bi mogla da efikasnije uslovljava poštovanje svojih normi kroz unapređivanje sopstvene prakse, poput svog unutrašnjeg i spoljnopolitičkog legitimiteta i razvoja i primene neophodnih sposobnosti za postizanje veće privlačne snage. S jedne strane, agenda pozitivnog uslovljavanja i adekvatnije definisanih uslova kroz direktne pregovore sadrži takav potencijal. Međutim, postoji i rizik da najveća novina – paradigma „postepenog pristupanja” bude ograničena samo na tržišni deo normativne moći Evropske unije kroz trajno zadržavanje zapadnobalkanskih zemalja u svojstvu kandidata, što bi podrilo legitimitet i uticaj tvrde moći kao deo negativnog uslovljavanja. U cilju promovisanja “međunarodne normalnosti” Evropska unija bi kroz pristupe poput dnevnog reda i ubeđivanja mogla da aktivira i druge elemente uticaja u okviru meke moći.

Ključne reči: Evropska unija, normativna moć, čvrsta i meka moć, Zapadni Balkan, revidirana metodologija politike proširenja