Sektor nuklearne energije i saradnja sa Rusijom na putu energetske tranzicije u Srbiji

Stojanović Bogdan (Research Fellow at the institute of international Politics and Economics, Belgrade), bogdan.stojanovic@diplomacy.bg.ac.rs

U radu se istražuju uopšteno obim i ograničenja nuklearne energije, kao i mogućnost primene nuklearne elektrane u kontekstu neophodne energetsketranzicije u Republici Srbiji. Energetska saradnja Srbije i Rusije već postoji u sektoru fosilnih goriva i snaga Rusije je bez premca na globalnom nivou. Kao najveći snabdevač evropskih zemalja gasom i naftom, Rusija snagu svojih resursa koristi u spoljnopolitičke svrhe, tako da čak ni aktuelni rat u Ukrajini nije zaustavio snabdevanje gasom Evropske unije. Autor analizira moć ROSATOM-a kao najvećeg svetskog izvoznika nuklearne tehnologije i mogućnosti da Srbija iskoristi strateško partnerstvo sa Rusijom u postizanju dogovora oko izgradnje nuklearne elektrane. Rad je zasnovan na realističkoj teorijskoj postavci međunarodnih odnosa. Osnovna hipoteza je da Srbija na putu energetske tranzicije mora postepeno da smanji zavisnost od termoelektrana na ugalj, koje su, sem što su neefikasne, istovremeno i veliki zagađivači životne sredine. Najbolje rešenje bi bilo izgradnja nuklearne elektrane po ruskoj tehnologiji. Srbija je već preduzela korake na unapređenju saradnje sa Rusijom u nuklearnoj oblasti kroz nekoliko sporazuma koje je potpisala u periodu od 2018. do 2022. Ti sporazumi predstavljaju solidnu polaznu osnovu za ukidanje zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i sklapanje aranžmana za izgradnju takvog postrojenja na teritoriji Republike Srbije.

Ključne reči: nuklearna energija, nuklearna elektrana, Srbija, Rusija, energija, energetska tranzicija, energetska bezbednost, energetska diplomatija, ROSATOM