MEĐUNARODNI PROBLEMI

Rasvetljavanje (ne)sklada između elita i javnosti u spoljnoj politici: „Ljubomorno čuvanje“ vojne neutralnosti u Srbiji, ali iz različitih razloga?

Rečević Tijana (University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade, Serbia), tijana.recevic@fpn.bg.ac.rs

Javno mnjenje o spoljnoj politici decenijama je bilo zanemarivano u studijama međunarodnih odnosa i spoljne politike, najčešće pod pretpostavkom da ono umnogome samo odražava preferencije elita. Kasnija istraživanja, međutim, osporila su ovu pretpostavku dokumentujući brojne primere „spoljnopolitičkih nesklada“, pokazujući da se stavovi javnosti i elita razilaze češće i upornije nego što se ranije smatralo, uz značajne posledice po procese spoljnopolitičkog odlučivanja. Praveći razliku između (ne)usklađenosti na nivou preferencija, shvaćenih kao podrška ili protivljenje određenoj politici, i (ne)usklađenosti na nivou uverenja, koja obuhvata razloge iza tih stavova, ovaj rad nastoji da rasvetli pomenute (ne)sklade i omogući nijansiranije razumevanje odnosa elita i javnosti u spoljnoj politici. Na toj osnovi uvodi se nova matrica (ne)sklada u spoljnoj politici, koja obuhvata četiri idealna tipa: potpuni sklad, divergentni sklad, konvergentni nesklad i potpuni nesklad. Ovaj okvir primenjuje se na slučaj vojne neutralnosti Srbije, koja se često tumači kao stabilan konsenzus između donosilaca odluka i javnosti u kontekstu multivektorske spoljne i bezbednosne politike Srbije. Na osnovu analize strateškog diskursa od 2007. godine i originalnih podataka iz ankete sprovedene 2023, rad pokazuje da, iako i elite i javnost izražavaju podršku vojnoj neutralnosti, njihova uverenja se razlikuju tako da stavovi javnosti deluju manje normativno i idealistički nego što to sugerišu narativi elita. Kao primer divergentnog sklada, slučaj ukazuje da prividna usklađenost na nivou preferencija može prikriti tenzije na nivou uverenja, pri čemu ovakva nepodudaranja mogu i ograničiti, ali i otvoriti prostor za promenu politike.

Ključne reči: spoljna politika, odnos elita i javnosti, javno mnjenje, vojna neutralnost, Srbija, analiza diskursa