ТРАНСФОРМАЦИЈА СВЕМИРА У РАТНИ ДОМЕН У 21. ВЕКУ

STOJANOVIĆ Bogdan (Research Fellow at the Institute of International Politics and Economics, Belgrade), bogdan.stojanovic@diplomacy.bg.ac.rs

Рад разматра процес трансформације свемира у ратни домен у 21. веку. Током Хладног рата свемир је био место разумевања и мирољубивог такмичења између суперсила. Милитаризација је постојала од почетка космичке ере, искључујући наоружавање свемира све до почетка 21. века. Непостојање међународног режима који би спречио наоружавање свемира и технолошки напредак отварају нове могућности државама у њиховој тежњи за увећањем моћи. Теоријску парадигму чини реалистичка перспектива да су међународне институције одраз минималног консензуса најмоћнијих држава и механизам умањивања њихових трошкова. Свемир је само једна од арена ратовања, али све важнија с обзиром да свакодневни живот, инфраструктура и комуникација почивају на свемирским објектима. Успешно тестирано антисателитско оружје отвара нова питања одбране рањивих свемирских инсталација од напада противника. Прогностичка теза аутора се односи на нову трку у свемирском наоружању и питање момента када ће ласери, плазма оружје, кинетичко бомбардовање и други типови свемирског оружја угледати светлост дана. Стратешки баланс ће остати нетакнут све док се не изуме супериорно свемирско способно да неутралише постојеће офанзивне капацитете држава и избрише способност за други удар. Аутор закључује да међународне институције не могу ограничити амбиције држава у освајању свемира јер оне не желе да се одрекну тог потенцијала, да је свемир несумњиво постао нова арена ратовања, али и да је ограничени свемирски рат мало вероватан.

Кључне речи: свемир, ратни домен, милитаризација, наоружавање, сателити, свемирско оружје, стратешка стабилност