МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ КРОЗ ПРИЗМУ НОВЕ ПОДЕЛЕ ТЕХНОЛОШКЕ МОЋИ

FILIPOVIĆ Sanja (Principal Research Fellow at the Institute of Social Sciences, Belgrade and Full professor at Singidunum University, Belgrade), sfilipovic@idn.org.rs
IGNJATOVIĆ Jelena (Research Associate at the Economics Institute, Belgrade), jignjatovic985@gmail.com

Анализирајући стратешки приступ идустријском развоју три водеће индустријске земље (Немачка, Кина и Сједињене Америчке Државе), као и изабране квантитативне показатеље индустрисјког развоја, циљ овог рада је да одреди која земља има технолошку супериорност у индустрији. Резултати истраживања указују да Кина има најамбициознији приступ и претензију да заузме лидерску позицију у великом броју високо-технолошких индустрија. Кина још од 1990-тих година остварује напредак у перформансама индустрије, а 2014. године је постала друга индустријска сила данашњице, одмах након Немачке, док су САД од 2017. године на четвртом месту. Кина нарочито предњачи у погледу учешћа индустријских производа у глобалној трговини и учешћа произведене додате вредности у укупном светском бруто домаћем производу. У области високе технологије, од 2015. године Кина и Немачка јачају међусобну сарадњу, док су билатерални односи између Кине и САД затегнути због трговинског рата. И док САД, као трећи највећи спољнотрговински партнер Немачке (након Кине и Холандије), у међусобној спољнотрговинској размени остварује дефицит, Кина са иницијативом „Појас и пут“ прави продор ка европском тржишту, што је у складу са стратегијом заузимања позиције глобалног лидера у области високе технологије.

Кључне речи: Немачка, Кина, САД, међународни односи, четврта индустријска револуција, технолошки развој, индустрија