MEĐUNARODNI PROBLEMI

Сажетак ▼

У чланку аутор говори о пројекцијама руске политике после повратка Владимира Путина у Кремљ 2012. Пажња је усмерена на питања безбедносне и спољне политике. Аутор их разматра заједно са питањима везаним за унутрашњу политику. У делу чланка се истражује како предложено повећање средстава за војне потребе утиче на руско друштво, државну политику у целини, као и на друга релевантна питања. Аутор инсистира на томе да повећање/смањење температуре на релацији САД-Русија и Русија-ЕУ тешко да може да буде само брига Русије.

Сажетак ▼

Текст се бави разматрањем односа између истине и кривичног поступка уопште, са посебним нагласком на суђења за ратне злочине и њихове последице за осетљиве процесе консолидације нарушених колективних идентитета у пост-конфликтним државама. Аутори доводе у питање идеју да је кривични поступак искључиво трагање за истином, и развијају филозофску аргументацију којом показују да се конкретно кривично суђење руководи моделом који аутори називају “квази-епистемолошким играма”, а не моделом „епистемолошког мотора”. Сврха суђења је квази-епистемолошка због тога што модел „епистемолошког мотора” подразумева да се суђењем пре свега трага за истином, што готово никада није случај када је реч осуђенима за ратне злочине. У тексту се аргументише да док, с једне стране, кривично суђење радо и природно инкорпорира истину о догађајима ако ју је могуће открити,оно може бити вредно и процесно валидно без обзира на то да ли је целовита истина у њему откривена.

Сажетак ▼

У раду се анализира домет безбедносних интеграција на постсовјетском простору и њихов утицај на безбедност ширег евроазијског региона, као и Балкана и Србије. У том смислу аутори указују на главне организационе аспекте безбедносне сарадње на евроазијском простору које су, у првом реду, производ аутохтоних иницијатива држава региона и у оквиру којих се планирају или развијају конкретне заједничке снаге. На том плану најзначајнији резултати постигнути су у оквиру Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ), настале на темељу иницијативе Русије и дела бивших совјетских република, као и Шангајске организације за сарадњу (ШОС), која се темељи на руско-кинеској иницијативи. Посебан акценат у раду стављен је на безбедносне аспекте деловања наведених организација и њихов утицај на Србију и регион Балкана, пре свега, са становишта енергетске безбедности

Сажетак ▼

Развој међународне трговине у светским размерама, у условима глобализације, више него икад у економској историји, наглашава проблематику конкурентности земаља и предузећа у спољној трговини. Са подизањем степена либерализације спољне трговине у светским размерама, конкурентност представља веома важан фактор од кога зависе резултати у тој трговини и, адекватно томе, остваривање развојних и стабилизационих циљева привреде. Конкурентност у међународној трговини је сложена категорија на коју утичу фактори економске и неекономске природе. Балканске земље, појединачно и заједно, кроз различите облике регионалног економског повезивања и економске сарадње, настоје да својој конкурентности у спољној трговини приступе на начин који ће им обезбедити виши ниво те конкурентности. Активности те врсте и тог садржаја треба да измене њихов релативно неповољан положај у међународној трговини и побољшају стање у њиховом спољнотрговинском и платном билансу. У настојањима да што брже и ефикасније реше проблем конкурентности у спољној трговини, балканске земље се сусрећу са бројним проблемима економске и неекономске природе који стоје на путу достизању коначног циља.

Сажетак ▼

Аутор овог рада анализира регулативу института одговорности за несавесно вођење преговора у нормативним актима појединих земаља ЕУ и Балкана. Предмет анализе су и правила понашања страна током преговора која су стварана кроз судску праксу и теорију Швајцарске, Немачке, Француске и Мађарске. Анализом су обухваћена и правила најзначајнијих међународних секундарних извора уговорног права: Принципима европског уговорног права (PECL) и Заједничког појмовног оквира (DCFR). Због посебне улоге у регулисању предуговорних односа у раду је посвећена значајна пажња начелу савесности и поштења.