MEĐUNARODNI PROBLEMI

Сажетак ▼

Савремена економска и финансијска криза утицала је значајно на смањење трговинских токова, први пут после Другог светског рата, тако да је многи називају трговинском кризом. И поред бројних користи и недостатака либерализације, као кључних савремених обележја, постојећа криза довела је до преиспитивања ових ставова утичући на увођење мера протекционизма и на јачање бројних регионалних веза и савеза. Питање које се намеће је како ће изгледати трговински токови будућности и да ли ће регионалне интеграције имати превагу над мултилатералним и либерализованим трговинским системом? Финансијска криза је, врло брзо, постала економска криза која је погодила све секторе. Први видљиви ефекти кризе манифестовали су се у снажном паду трговинских токова, условљеним падом тражње, што је довело до пада производње и запослености. Прве реакције многих држава биле су мере протекционизма, како би се заштитили национални интереси. Ово је поново актуелизовало дебату поборника либерализма и протекционизма, где су ефекти и настанак кризе ишли у прилог ових других. Доносиоци економских одлука суочени су са горућим економским проблемима, покушавали су да их ублаже (макар на кратак рок) окрећући се регионалним партнерима, а мање према светском тржишту.

Сажетак ▼

У чланку ће бити речи о економским односима између Европске уније и Народне Републике Кине. У уводном делу биће дат увид у положај Кине у савременој глобалној привреди. У следећем делу биће анализирани трговински односи између ЕУ и Кине. Обухваћене теме представљају општи преглед ових односа од њиховог успоствљања 1975, као и став Европске уније према чланству Кине у СТО. Такође ће бити описано партнерство и конкуреницја између Кине и ЕУ, након чега ће бити дат преглед Економског и трговинског дијалогу на високом нивоу између ове организације и Кине. Последње теме у овом делу чланка су трговински токови између Кине и ЕУ, уочене препреке за трговину и улагање, као и недавни спорови између два трговинска партнера. У трећем делу рада биће речи о инвестиционом токовима између Кине и ЕУ (са нагласком на кинеске инвестиције у државама чланицама ЕУ). Након уводних напомена које се тичу кинеских инвестиција у ЕУ, биће баћено светло на одређене државе чланице ЕУ које су најпожељније за кинеска улагања као и гране индустрије у које кинеске компаније желе да инвестирају. У завршном делу чланка аутор ће се бавити потенцијалним развојем односа између ЕУ и Кине у блиској будућности.

Сажетак ▼

Дана 11. новембра 2013. године, Међународни суд правде је донео пресуду поводом захтева за интерпретацијом пресуде из 1962. године у случају Преах Вихар, спору о територијалном разграничењу између краљевине Тајланда и краљевине Камбоџе. Аутори су у овом раду извршили анализу како основне пресуде из 1962, тако и свеже донесене интерпретације пресуде. Најпре је сажето анализиран историјски контекст разлога за покретање спора пред Судом, да би се у главном делу рада аутори позабавили правном анализом пресуде и њене интерпретације. Посебан нагласак стављен је на начин резоновања Суда и последице које такав начин резоновања производи по суштинско разрешење спора и разјашњење појединих начела међународног права која уређују разграничење између држава на природним границама, али и на ширу праксу Међународног суда правде у сличним питањима.

Сажетак ▼

Концепт одговорности за заштиту изузетно је актуелан концепт у међународним односима. Почев од његовог настанка 2001. године па до данас генерисана је значајна активност целокупне међународне заједнице, почев од појединачних држава, преко међународних организација, невладиних организација, бројних конференција, теоријских радова. Разлог за интензивно дебатовање о концепту лежи у његовој деликатности, могућности злоупотребљавања и неуједначеној примени. У предстојећем раду исцрпно је приказана генеза концепта одговорности за заштиту, почев од првог акта па до последњих усвојених у 2013. години. Тежиште рада је на упознавању читаоца са ставовима и решењима усвојеним у наведеним актима. Поред дескриптивног приказа, анализирају се и усвојена решења и износи финални закључак о стварном утицају и значају овог концепта на односе у међународној заједници.

Сажетак ▼

Историја проблема противракетне одбране у односима Русије и Сједињених Држава траје већ неколико деценија. Њена савремена фаза започиње 2007. године, са одлуком САД да распореде противракетни систем у Средњој и Источној Европи. У овом раду нудимо преглед најзначајнијих тренутака у развоју противракетне одбране, да бисмо затим направили анализу проблема у погледу технолошких и политичких аспеката. Основни аргумент је да руско-амерички договор о овом питању изостаје јер САД генерално воде политику усмерену ка деградацији статуса независне велике силе који има Русија, а од кога не жели да одустане. Противракетну одбрану САД, иако ова технолошки није способна да јој нашкоди, Русија види само као део ширег корпуса мера Вашингтона усмерених против ње. Притом, као средство америчког „чишћења“ „отпадничких“ режима, противракетна одбрана индиректно угрожава Русију, јер убрзава њено довођење у стратешко заокружење. Могућност превазилажења овог проблема и приближавања САД и Русије видимо у заједничкој претњи коју би могла да упути растућа Кина.

Сажетак ▼

Предмет анализе у овом раду јесте проучавање настанка и развоја феномена перонизам, најважнијег политичког покрета и идеологије у Аргентини, можда и у целој Латинској Америци, у XX веку. Циљ рада је да се перонизам представи као политички покрет који је настао за време Хуана Доминга Перона средином прошлог века, али покрет који је наставио да егзистира, траје и после одласка са политичке сцене Перона. Временом је перонизам постао и нешто више од политичког покрета или модела развоја, па се готово може окарактерисати као мит. Данас је перонизам један од кључних чинилаца друштвеног развоја у Аргентини. Фокус истраживања усмерен је на представљање и експликацију појмова који се углавном везују за Перона, његов покрет и владавину као што су популизам, президенцијализам и персонализација власти. У овом раду биће анализирани услови, чињенице и околности у којем је перонизам настао и трајао упркос многим критикама и спорењима како у научној литератури, тако и у аргентинском друштву.

Сажетак ▼

У раду се разматра питање положаја и улоге коју земље у развоју имају у савременој политици и праву климатских промена. Основна теза која се у раду разматра је да је положај земаља у развоју дефинисан релевантним међународно-правним документима, али да значајне разлике између појединих категорија земаља у развоју нису до краја јасно исказане. У том смислу, у првом делу рада се указује на проблеме у дефинисању појма земље у развоју. У другом делу се даје приказ специфичних права и обавеза земаља у развоју у оквиру постојећег система успостављеног Оквирном конвенцијом УН о промени климе и Кјото протоколом. Посебно се указује на садржај и дилеме у тумачењу принципа заједничке али различите одговорности. У трећем делу рада се сагледавају неке заједничке карактеристике земаља у развоју које су од значаја за климатске промене. Даје се осврт на неке карактеристике и елементе политике појединих земаља (чланица не-Анекс И, малих острвских земаља, најмање развијених држава и земаља у развоју највећих емитера ГХГ).

Сажетак ▼

У раду се анализирају облици сарадње међу државама која је неопходна када се ради о питањима управљања, коришћења и заштите међународних водотока. Најчешћи вид сарадње је оснивање и ђеловање међународних ријечних комисија. Остали облици сарадње се манифестују кроз спровођење међусобних консултација и обавјештавања о релевантним чињеницама и околностима за конкретан водоток, као и заједнички мониторинг и еваулација стања и података значајних у превенцији наношења штете другој држави. Циљ овог рада је да се поред општег приказа и анализе елемената и видова сарадње међу државама у питањима коришћења и заштите међународног водотока, анализира и практична страна такве сарадње. Стога се анализира рад Савске комисије као институционалног оквира провођења координиране сарадње између држава потписница Оквирног споразума за заштиту слива ријеке Саве.