MEĐUNARODNI PROBLEMI

Условљеност у процесу приступања ЕУ: од нормативног сна до имплементационе реалности

Ćemalović Uroš (Institute of European Studies, Belgrade, Serbia), uros@ies.rs
Ilić Milica (Institute of European Studies, Belgrade, Serbia), milica.ilic@ies.rs

Условљеност проширења представља камен темељац процеса приступања Европској унији (ЕУ), будући да служи као моћно оруђе упркос знатним суштинским ограничењима. Кроз анализу њене улоге током претходна два проширења ЕУ (2007. и 2013. године), као и у процесу приступања Србије ЕУ, овај рад истражује условљеност не само као доктринарни концепт, већ и као вишеслојни правно-политички инструмент. Главна хипотеза чланка јесте да су структурне слабости самог принципа условљености неретко доводиле до застоја како у политичким реформама, тако и у хармонизацији закона, чиме се проширује јаз између нормативних циљева и реалности имплементације. Овај јаз додатно је продубљен у процесу приступања земаља Западног Балкана (ЗБ) ЕУ, што је довело до потребе за значајним редефинисањем принципа. Коришћени методолошки оквир обухвата низ приступа, укључујући систематску и телеолошку анализу у циљу разјашњења кључних одредби правних аката и међународних уговора, затим анализу садржаја за тумачење политичких докумената, упоредну анализу ради испитивања развоја самих приступа током времена, као и методологију студије случаја како би се обезбедило дубинско контекстуално разумевање. На крају, аутори се залажу за ревизију принципа условљености, али и за једноставнију и ефикаснију агенду проширења ЕУ, која би у знатној мери била прилагођена правним и политичким реалностима земаља кандидата, укључујући њихове капацитете и политичку вољу да усвоје спроводиво, темељно израђено и истински ефикасно национално законодавство.

Кључне речи: усклађивање законодавства, условљеност, проширење ЕУ, реформе јавних политика, преговори о чланству у ЕУ