MEĐUNARODNI PROBLEMI
INTERNATIONAL PROBLEMS
NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS
EST. 1949
NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS
EST. 1949
УДК 341:349.6:342.7
Библид: 0025-8555, 78(2026)
Vol. 78, No 2, стр. 465-513
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2602465N
Review article
Примљено: 08 Nov 2025
Прихваћено: 27 Mar 2026
CC BY-SA 4.0
Nikolić Popadić Sofija (Institute of Social Sciences, Belgrade, Serbia),
snikolic@idn.org.rs
Stjelja Ivana (Institute of Social Sciences, Belgrade, Serbia), istjelja@idn.org.rs
Последице климатских промена нису равномерно распоређене, те они који најмање доприносе климатској кризи често сносе најтеже последице. Стога климатске промене не треба посматрати искључиво као еколошки проблем, већ и као велики изазов за људска права и равноправност. Овај чланак анализира појам и основне елементе климатске правде, ослањајући се на теоријски оквир еколошке правде који је развијао Дејвид Шлосберг. Једно од кључних истраживачких питања односи се на то у којој мери је концепт климатске правде препознат у међународним климатским споразумима. Истраживање показује да је у оквиру међународног правног оквира дистрибутивна правда само делимично препозната, да се остваривање процесног елемента климатске правде може ослањати претежно на национални правни оквир, као и на комплементарне међународне еколошке прописе, док правда као друштвена препознатљивост углавном остаје на теоријском нивоу, што наглашава значај инструмената људских права. Анализа у оквиру овог истраживања обухвата и одабране случајеве климатских парница, са циљем да се испита како се у судским одлукама рефлектују дистрибутивна правда, процесна правда и правда као друштвена препознатљивост. Значајне одлуке међународних и националних судова показују да државе имају обавезу да своје политике ускладе са циљевима у области климатских промена. Истраживање додатно истиче кључну улогу грађана и цивилног друштва у достизању климатске правде кроз судске поступке, при чему они делују као централни актери у позивању држава на одговорност за спровођење обавеза у вези са ублажавањем и прилагођавањем климатским променама.
Кључне речи: судска пракса у области климатских промена, Париски споразум, климатске парнице, људска права, ублажавање климатских промена и прилагођавање