MEĐUNARODNI PROBLEMI
INTERNATIONAL PROBLEMS
NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS
EST. 1949
NAUČNI ČASOPIS INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
SCIENTIFIC JOURNAL OF THE INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS
EST. 1949
УДК 621.039:338(497.11:470)
Библид: 0025-8555, 75(2023)
Vol. 75, No 2, стр. 185-210
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2302185S
Izvorni naučni rad
Примљено: 30 Dec 2022
Прихваћено: 06 Mar 2023
CC BY-SA 4.0
Stojanović Bogdan (Research Fellow at the institute of international Politics and Economics, Belgrade), bogdan.stojanovic@diplomacy.bg.ac.rs
У раду се истражују уопштено обим и ограничења нуклеарне енергије, као и могућност примене нуклеарне електране у контексту неопходне енергетскет ранзиције у Републици Србији. Енергетска сарадња Србије и Русије већ постоји у сектору фосилних горива и снага Русије је без премца на глобалном нивоу. Као највећи снабдевач европских земаља гасом и нафтом, Русија снагу својих ресурса користи у спољнополитичке сврхе, тако да чак ни актуелни рат у Украјини није зауставио снабдевање гасом Европске уније. Аутор анализира моћ РОСАТОМ-а као највећег светског извозника нуклеарне технологије и могућности да Србија искористи стратешко партнерство са Русијом у постизању договора око изградње нуклеарне електране. Рад је заснован на реалистичкој теоријској поставци међународних односа. Основна хипотеза је да Србија на путу енергетске транзиције мора постепено да смањи зависност од термоелектрана на угаљ, које су, сем што су неефикасне, истовремено и велики загађивачи животне средине. Најбоље решење би било изградња нуклеарне електране по руској технологији. Србија је већ предузела кораке на унапређењу сарадње са Русијом у нуклеарној области кроз неколико споразума које је потписала у периоду од 2018. до 2022. Ти споразуми представљају солидну полазну основу за укидање закона о забрани изградње нуклеарних електрана и склапање аранжмана за изградњу таквог постројења на територији Републике Србије.
Кључне речи: нуклеарна енергија, нуклеарна електрана, Србија, Русија, енергија, енергетска транзиција, енергетска безбедност, енергетска дипломатија, РОСАТОМ