MEĐUNARODNI PROBLEMI

Sažetak ▼

U međunarodnom sistemu koji je, prema brojnim karakteristikama, sve više multipolaran, male države poput Srbije imaju složene strateške dileme u vezi sa konkurencijom i rivalstvom velikih sila. Ovaj rad istražuje strategiju (de)hedžinga Srbije u odnosima sa njena dva glavna pola spoljnopolitičkih preferenci – Kinom i Evropskom unijom, integrišući političke, bezbednosne i ekonomske uvide. Autori procenjuju tri alternativne strateške orijentacije: pristup hedžinga koji favorizuje intenzivnu saradnju sa Kinom, pomeranje („de-hedžing“) od Kine ka Evropskoj uniji, te kao treći – „winwin“ („svi dobijaju“) strategija koja teži sinergiji interesa obe sile. Koristeći multimetodski pristup, autori kvantitativno analiziraju izvod iz baze podataka COMPASS zajedno sa kvalitativnim procenama ključnih kontingencija, zarad procene strateškog odgovora Republike Srbije. Naši nalazi pokazuju da kontingencije sklone riziku imaju važan uticaj kako na politiku hedžinga tako i „de-hedžinga“. Oni ističu važnost prilagodljive, multipolarne spoljne politike u održavanju strateške autonomije uz maksimalizovanje ekonomskih i bezbednosnih koristi. Analiza naglašava da je strategija hedžinga Srbije delikatan i kompleksan pristup upravljanju savremenim geopolitičkim pejzažom, koja podrazumeva korišćenje ekonomskih prilika, bezbednosnih zahteva i političkih promena..

Sažetak ▼

Ovaj rad istražuje političku filozofiju francuske Pete republike kroz analizu njenog institucionalnog okvira, ideoloških osnova i specifičnog modela organizacije vlasti. Osnovana 1958. godine kao reakcija na nestabilnost prethodnih republikanskih režima, Peta republika oslanjala se na snažno predsedničko vođstvo i većinski izborni sistem, čime je osigurala dugoročnu političku stabilnost. Međutim, kroz istoriju, ovaj model se suočavao sa unutrašnjim kontradikcijama, oscilirajući između ideala narodne suverenosti i bonapartističke personalizacije vlasti. Rad analizira ključne institucionalne mehanizme Pete republike i njihovu povezanost sa republikanskom tradicijom i bonapartističkim elementima, osvetljavajući kako se konstituišu i redefinišu izvršna i zakonodavna vlast. Poseban naglasak stavljen je na teorijsko razmatranje institucija kao polja borbe za legitimitet i redistribuciju političke moći, kroz analizu utemeljenu na sociološkim i institucionalnim teorijama Pjera Burdijea, Kloda Lefora i Pjera Rozanvalona. Rad polazi od hipoteze da je savremena politička kriza Pete republike inherentno povezana s njenim institucionalnim modelom koji više nije u skladu sa novim društveno-političkim dinamikama. Kroz istorijskosociološku i institucionalnu analizu, istražuju se strukturalni faktori koji su omogućili dugovečnost ovog sistema, ali i oni koji su doveli do njegove postepene disfunkcionalnosti.

Sažetak ▼

Predmet rada su sporovi između Grčke i Turske nakon grčke vojne diktature i turske invazije Kipra (1974) u Egeju/istočnom Mediteranu. U pitanju su najosetljiviji sporovi koji se mogu javiti između država, a tiču se suvereniteta nad teritorijalnim vodama i suverenih prava nad ekskluzivnom ekonomskom zonom/epikontinentalnim pojasom. Istraživačko pitanje glasi – kako se mogu objasniti te krize (njihovo izbijanje, tok i okončanje)? Analizom sadržaja skupštinskih zapisnika, dokumenata, stručne literature i dnevne štampe na grčkom i engleskom jeziku argumentujemo da se sve dosadašnje krize, koje su eskalirale u okviru ovih sporova (a nisu još uvek rezultirale ratom), mogu najbolje objasniti ne „velikim“ teorijama međunarodnih odnosa već kompleksnim procesom kreiranja konkretnih spoljnih politika u obema državama – u smislu da na izbijanje, tok i okončanje kriza utiče uvek specifična spoljnopolitička odluka kao kompleksna rezultanta „tri stuba“: 1) percepcije državnih rukovodstava Grčke i Turske o njihovoj trenutnoj distanci u odnosu na SAD/EU; 2) političke dinamike u vidu napetosti između opozicije i vlade, stranaka koje čine koalicionu vladu, raznih struja vladajuće stranke (ako je vlada jednopartijska) i državnog aparata (vojske), liderskih osobina i stilova; 3) nesporazuma u međudržavnoj komunikaciji i slučajnih okolnosti.

Sažetak ▼

Ovaj rad pruža uporednu analizu idejnih traganja dva mislioca: Julija Alberonija i Roberta Šumana, o panevropskoj političkoj saradnji i pomirenju. osnovno istraživačko pitanje glasi: koji su zajednički motivi u njihovim političkim zamislima u kontekstu zalaganja za postizanje trajnog mira u Evropi? Koristeći analizu „Plana“ Julija Alberonija kao i dva govora Roberta Šumana u Ujedinjenim nacijama i njegovu Deklaraciju iz 1950. godine, rad proučava Alberonijev panevropski koncept kroz vojne saveze i teritorijalnu preraspodelu, nasuprot Šumanovom ekonomskom modelu integracije zasnovanom na zajedničkim interesima. Bez obzira na veliku istorijsku i drugu distancu između dva politička mislioca koja onemogućava pravljenje apsolutnih paralela, istraživanje je akademski relevantno s obzirom na slične stavove u vezi sa prevazilaženjem sukoba kroz evropske integrativne procese, političku saradnju i ideološke poveznice, poput uticaja religije na politiku. Rezultati pokazuju da su oba modela imala mirovni karakter, ali da je moderna evropska integracija prvenstveno ostvarena kroz ekonomske mehanizme, a ne kroz vojno-političku dominaciju. Takođe, u oba slučaja detektuje se uticaj hrišćanstva, koji je naravno, s obzirom na epohu u kojoj je živeo, bio dominantniji i dosta eksplicitniji u idejama Alberonija (poimanje Evrope kao hrišćanskog kontinenta). Zaključuje se da Šumanova vizija predstavlja ostvarenje ciljeva evropskog jedinstva kroz institucionalizovanu saradnju, dok akademski podzastupljena Alberonijeva ideja ostaje istorijski primer ranog geopolitičkog razmišljanja o ujedinjenoj Evropi.