Сажетак ▼

Аутор се најпре бави настанком и развојем Организације за безбедност и сарадњу у Европи упоређујући основне карактеристике ОЕБС с карактеристикама организације која му је претходила – КЕБС. Иза тога следи аналитички приказ активности ОЕБС/КЕБС током деведесетих година 20. века које су груписане у следеће три области: институтионално устројство Организације, нормативна и програмска активност, као и оперативна и активност везана за област имплементације. Аутор анализира Повељу о безбедности у Европи усвојеној на састанку на врху ОЕБС-а у Истамбулу 1999. У последњем делу аутор пројектује како ће се ОЕБС даље развијати и какву улогу ће играти на пољу безбедности и сарадње у евро-атлантском региону и истиче да ће ОЕБС вероватно задржати своју садашњу улогу, значај и структуру активности, осим уколико се нешто неочекивано не догоди у сфери међународних односа.

Сажетак ▼

Глобализација и светска економска криза почетком XXI века су довели су до промене односа снага између старих (declining powers) и нових индустријских сила (emerging powers), јачања мултилатерализма у међународним односима али и до промене начина како они функционишу. Глобализација је повећала и број транснационалних проблема (заштита животне средине, међународни саобраћај и комуникације, токови капитала, енергије, миграција и сл.) који налажу међународно ангажовање и оно што се означава као „глобално управљање“ (global governance). Ови трендови, међутим, говоре и да ће међународни односи и светска политика у XXI веку функционисати на начин који ће се значајно разликовати од биполарног и униполарног поретка који су обележили другу половину XX века.

Сажетак ▼

Кршењем правила међународног хуманитарног права за време рата или оружаног сукоба долази до извршења међународних кривичних дела (злочина) за чије је учиниоце, у првом реду, надлежан међународни кривични суд (војни или цивилни, стални или ад хоц). У процесу извршења међународних злочина је могуће испољавање више фаза (стадијума). Поред тога, ради се о таквим кривичним делима која су ретко резултат предузимања радње само једног лица. Напротив, овде се у великом броју случајева јавља саучесништво као облик колективног учешћа више лица у извршењу једног или више међународних кривичних дела. Све су то разлози који представљају основ специфичног вида кривичне одговорности учинилаца за међународна кривична дела што представља предмет регулативе међународног кривичног права о чијим основним карактеристикама говори овај рад.

Сажетак ▼

У раду је најпре дата теоријска експликација значаја иновативности привреде за економски развој земље, а потом је учињен осврт на метрику индекса глобалне иновативности. Помоћу боx-плот дијаграма сагледавана је веза између основних иновационих перформанси (индекса глобалне иновативности, индекса иновационих улаза и индекса иновационих излаза) шест земаља Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Србија, Хрватска и Црна Гора), и групе од шест изабраних економија Европске уније из њиховог непосредног окружења (Аустрија, Грчка, Бугарска, Румунија, Мађарска и Словенија). Циљ је да се идентификује присуство екстремних вредности иновационих перформанси ове две групе земаља, укључујући и опис основних карактеристика разматраних перформанси.

Сажетак ▼

Циљ истраживања повезаности националних интереса и безбедносне политике Европске уније јесте сагледавање могућности држава из региона Балкана да сачувају свој идентитет и остваре своје виталне и трајне националне интересе кроз чланство у Европској унији. Аутор наводи да спровођење безбедносне политике Европске уније често представља супротстављеност националним интересима, али је прагматично питање политичких лидера, решавање дилеме: „да ли је створени европски безбедносни идентитет, битнији у датом тренутку, него очување моменталних или неких трајних националних интереса”? Аутор указује да је појам националних интереса историјски и теоријски променљива категорија. Политички, економски, безбедносни и други циљеви одређују који су витални национални интереси у појединим историјски периодима. Истовремено, поједине државе не тако ретко из сопствених интереса мењају своју стратегију и циљеве процењујући да ли су се промениле околности које делују на унутрашњем и спољном окружењу. Аутор посвећује посебну пажњу компаративној анализи дефинисању, детерминацији и појмовном одређењу националних интереса, са становишта националне безбедносне политике неких значајнијих држава и Европске уније. Други део рада представља анализу одговора групе македонских експерата на питања која се односе на могућности очувања и остварења националних интереса кроз чланство Републике Македоније у Европској унији.