MEĐUNARODNI PROBLEMI

Сажетак ▼

Природа Европске уније (ЕУ) као глобалног актера дуго времена представља предмет академске дебате. Заступници разумевања ЕУ као нормативне, цивилне силе слажу се да њена највећа преображајна моћ лежи у политици проширења, дозвољавајући јој да обликује реформе у земљама које желе да постану чланице путем снажног условљавања. Управо у том контексту анализираћемо нову методологију приступних преговора, полазећи од основне премисе да то представља упитан покушај ЕУ да задржи своју преображајну моћ спрам кандидата за чланство упркос кризи политике проширења, и да даље ојача ионако снажан механизам условљавања. Две године по усвајању нове методологије изостају значајне промене у том погледу. У међувремену, драматичне измене геополитичке ситуације, узроковане избијањем рата у Украјини 2022. године, водиле су наглом паду нове Гвоздене завесе преко континента, стварајући додатне контроверзе у погледу политике проширења: да ли ће се убудуће односити и на источноевропске земље, или ће постати део диференциране интеграције? Поред тога, изнова се рађа питање да ли ЕУ може да делује као стратешки актер у правцу успостављања нових односа у Европи.

Сажетак ▼

У овом истраживању анализира се улога ЕУ и Чешке на Западном Балкану у контексту политике проширења, која је промењена усвајањем ревидиране методологије. Истраживање се заснива на студији случаја у оквиру дефинисаног временског интервала. Полази се од премисе да је улога ЕУ и Чешке на Западном Балкану обликована од стране унутрашњих и спољних аспеката, пре него специфичном ситуацијом и изазовима самог тог региона. Аргументација се заснива на теорији улога и потврђује опсег деловања Чешке Републике као посредника и регионалног сарадника између ЕУ и Западног Балкана. Убудуће би ЕУ требало да дефинише: јасне и конкретне промене које се захтевају од кандидата; прецизно одреди бенефите који ће кандидатима следовати након испуњавања критеријума и идентификује последице или губитке који ће уследити у случају неиспуњавања услова. Ауторка налази да и ЕУ и њене државе-чланице треба да преузму снажнију и динамичнију улогу у приступном процесу кандидата за чланство.

Сажетак ▼

Користећи се концептом raison d’état, у чланку се преиспитује улога Европске уније у региону познатом као Западни Балкан. Иако се још увек примењује на овај регион, политика проширења је у стању парализе. У чланку се испитује да ли су увећане геополитичке тензије у Европи довеле ЕУ до прекретнице на којој ће своју политику проширења искористити за одлучно остваривање својих интереса у овом региону. Чланак почиње теоријском анализом концепта raison d’état и његове употребе у истраживању деловања Европске уније као недржавног актера. Затим, користимо се концептуалним мерилима појма raison d’état како бисмо анализирали његову емпиријску примену у односима ЕУ са земљама Западног Балкана, посматрајући инструменте политике проширења доступне Унији и дивергентне позиције унутар ЕУ према питању проширења. Посебна пажња посвећена је “новој методологији проширења” коју је развила Комисија 2019. године. У чланку се тврди да упркос напорима Комисије да, користећи се геополитичким наративом, промовише заједнички интерес ЕУ у региону, дивергентни национални интереси и даље онемогућавају ЕУ у агрегацији сопственог интереса и спровођењу свог raison d’état у овом региону. “Нова методологија” не доноси ништа чиме би се превазишла ова ситуација. Штавише, инсистирањем на “снажнијем политичком вођењу” и даљем процедуралном олакшавању кочења процеса приступања, документ удаљава Унију од могућег заједничког става у вези са проширењем.

Сажетак ▼

Циљ овог чланка огледа се у преиспитивању концепта нормативне моћи Европске уније у контексту ревидираног приступа политике проширења из 2020. године. Полазећи од концепта моћи у оквиру спољнополитичко-аналитичког приступа, у овом чланку се тумачи мека и тврда моћ Европске уније (у форми способности, као и утицаја) према нормативној моћи ЕУ. У емпиријском делу идентификују се четири елемента повезана са промоцијом одређених норми ЕУ, као и са настојањем за “међународном нормалношћу” кроз политику проширења. Резултати показују да ревидирана методологија омогућава промене нормативне моћи Европске уније. ЕУ би могла да ефикасније условљава поштовање својих норми кроз унапређивање сопствене праксе, попут свог унутрашњег и спољнополитичког легитимитета и развоја и примене неопходних способности за постизање веће привлачне снаге. С једне стране, агенда позитивног условљавања и адекватније дефинисаних услова кроз директне преговоре садржи такав потенцијал. Међутим, постоји и ризик да највећа новина – парадигма „постепеног приступања” буде ограничена само на тржишни део нормативне моћи Европске уније кроз трајно задржавање западнобалканских земаља у својству кандидата, што би подрило легитимитет и утицај тврде моћи као део негативног условљавања. У циљу промовисања “међународне нормалности” Европска унија би кроз приступе попут дневног реда и убеђивања могла да активира и друге елементе утицаја у оквиру меке моћи.

Сажетак ▼

Рад испитује еволуцију развојне политике Европске уније, од миленијумских развојних циљева Уједињених нација и (првог икада) глобалног покушаја искорењивања сиромаштва, до актуелног периода. Најпре се у оквиру приказа литературе констатује значајна фокусираност на дихотомију између солидарности и инструментализације, након чега се прелази на анализу на који начин су велике светске кризе – попут климатске кризе, пандемије Ковида-19 и украјинске кризе - утицале и обликовале развојну политику ЕУ. На основу релевантне литературе и анализе, у чланку се обједињује неколико категорија фактора који су утицали на развојну политику Уније, уз закључак да истраживање треба да превазиђе дихотомију између солидарности и инструментализације и развије обухватније аналитичке алате, како би се адекватније разумели појачани изазови при креирању савремених развојних политика. Ради унапређења аналитичких оквира неопходно је фокусирање на двојну улогу развојне политике Европске уније која служи као мост између спољног и унутрашњег домена, као и на интеграцију с другим политикама, посебно онима у областима мира, климе и здравства.