MEĐUNARODNI PROBLEMI

Сажетак ▼

Овај рад полази од хипотезе да Заједница заједничке будућности за човечанство представља релациони заокрет у кинеској дипломатској теорији и пракси. Аутор анализира три глобалне иницијативе – Глобалну развојну, Глобалну безбедносну и Глобалну цивилизацијску иницијативу. У истраживању се аутор ослања на релационе теорије из области међународних односа, као и на приступе и сазнања развијена у оквиру науке о дипломатији. Од метода је коришћена квалитативна анализа садржаја изјава кинеских званичника и кључних стратешких докумената, при чему је за обраду података коришћен софтвер Voyant. Закључак овог рада јесте да објављивање и спровођење ове три иницијативе – кроз трансформативне и међусобно повезане пројекте са глобалним партнерима – одражава кинеске стратешке циљеве, настојање ка институционализацији сопствене моћи, као и растући дипломатски утицај Кине у обликовању глобалног управљања. Кина ове иницијативе представља као употребу сопствене мудрости ради унапређења глобалног управљања и подстицања одрживог глобалног суживота. Реализацијом ових иницијатива кроз сарадњу са партнерима широм света, Кина настоји да изгради нове структуре односа, вредносне системе, норме понашања и обрасце међузависности, чиме промовише глобалну заједницу будућности за човечанство.

Сажетак ▼

У овом раду разматрамо однос између идеологије и безбедности, као кључних аспеката савремених безбедносних система, при чему идеологија функционише као темељни оквир за обликовање стратегија заштите и очувања друштвеног поретка. Иако се на први поглед чини да су концепти идеологије и безбедности одвојени, њихова међусобна повезаност није довољно проучавана, нарочито у контексту међународне политике и студија безбедности. Концепт идеолошке безбедности истиче значај очувања идеолошке хармоније и стабилности као кључних средстава за заштиту од унутрашњих и спољашњих претњи. У кинеском контексту, овај однос се рефлектује кроз интеграцију идеолошке безбедности у ширу стратегију националне безбедности, где се идеологија користи као алат за јачање јединства, стабилности и легитимности власти. Практична примена овог концепта укључује мере контроле информација, промоцију државних вредности, као и надзор над друштвеним покретима, са циљем очувања политичког и друштвеног поретка. Овај повезани оквир истиче улогу идеологије као средства за очување националног идентитета и стабилности у комплексном глобалном окружењу, уз посебан осврт на кинески приступ у интеграцији идеолошке безбедности у свеобухватну стратегију националне безбедности. Стога наше кључно истраживачко питање гласи: како се концепт идеолошке безбедности интегрише у стратегије националне безбедности у Кини и које су његове импликације на унутрашњу стабилност и међународне односе? За истраживање је коришћена квалитативна анализа садржаја, укључујући релевантне академске радове и међународне изворе, као и анализу државних докумената, стратегија и јавних изјава кинеских власти. На основу података прикупљених из секундарних извора, анализа се фокусира на идентификацију кључних тема, образаца и разумевања улоге идеологије у безбедносним политикама.

Сажетак ▼

Званична регулација религија у Француској често се приказује као јединствено ограничавајућа међу западним демократијама. Овај чланак заговара нијансираније разумевање француског управљања религијом, постављајући га у међународни и домаћи контекст, као и кроз поређење националних оквира са локалним праксама. На националном нивоу, Француска заиста показује све рестриктивнију оријентацију, посебно у погледу видљивости верских симбола. Ипак, овај тренд постоји упоредо са другим, флексибилнијим регулаторним инструментима и није искључиво француски феномен, већ се може уочити и у другим западним друштвима. На локалном нивоу у Француској, слика је још сложенија: бројне јавне иницијативе и даље олакшавају или подржавају религијску праксу, уз повремено отворено представљање као допринос друштвеној кохезији или једнаком третману. На основу проучавања правних докумената и интервјуа са локалним званичницима, чланак покушава да одговори на следеће питање: како можемо боље проценити званичну регулацију религија, посебно у случају Француске? Полазећи од приступа који се не ограничава само на национални ниво и праксу муслиманске заједнице, чланак заговара анализу јавне регулације религије у целини, узимајући у обзир и национални и локални ниво, као и концепте рестрикције и акомодације.

Сажетак ▼

Основни фокус овог рада јесте сагледавање корака на европском путу Србије у контексту вишегодишњих криза функционисања Европске уније, али и њене појачане геополитичке одлучности од 2022. наовамо. Иако је током последњих година дошло до начелног консенсуса унутар Европске уније (ЕУ) око потребе реформи и проширења, овај процес иде споро и уз озбиљна спорења између држава чланица. Имајући у виду наведено, аутор поставља хипотезу да Србија, упркос повољнијем контексту за проширење не може да рачуна на приступање Унији без заустављања демократске ерозије и убедљивих корака у испуњавању критеријума из Копенхагена. Аутор то појашњава чињеницом да, упркос геополитичком освешћењу Уније, не постоји простор за приступање кандидата који пролазе кроз демократско назадовање, будући да то представља отежавајући фактор за структуру и функционисање европских институција и политика, које су и саме периодично изложене кризним манифестацијама и феноменима. Поред наведеног, аутор примећује и све јачи значај заједничке спољне и безбедносне политике, која представља отежавајући фактор усклађивања за Србију, за разлику од других кандидата за чланство. Наведену проблематику аутор сагледава у теоријско-појмовном контексту вишеструких криза функционисања ЕУ и диференцијације, уз анализу садржаја европских извештаја и докумената. Аутор наводи и да актуелна криза у Србији показује да земља бележи ново значајно кашњење у погледу могућности остваривања чланства у Унији, те да је тешко очекивати да ће без радикалније промене садашњег стања на плану функционисања власти, демократизације и правне државе Србија бити у стању да се током ове деценије прилагоди динамици проширења Европске уније.