MEĐUNARODNI PROBLEMI

Sažetak ▼

Autor se najpre bavi nastankom i razvojem Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi upoređujući osnovne karakteristike OEBS s karakteristikama organizacije koja mu je prethodila – KEBS. Iza toga sledi analitički prikaz aktivnosti OEBS/KEBS tokom devedesetih godina 20. veka koje su grupisane u sledeće tri oblasti: institutionalno ustrojstvo Organizacije, normativna i programska aktivnost, kao i operativna i aktivnost vezana za oblast implementacije. Autor analizira Povelju o bezbednosti u Evropi usvojenoj na sastanku na vrhu OEBS-a u Istambulu 1999. U poslednjem delu autor projektuje kako će se OEBS dalje razvijati i kakvu ulogu će igrati na polju bezbednosti i saradnje u evro-atlantskom regionu i ističe da će OEBS verovatno zadržati svoju sadašnju ulogu, značaj i strukturu aktivnosti, osim ukoliko se nešto neočekivano ne dogodi u sferi međunarodnih odnosa.

Sažetak ▼

Globalizacija i svetska ekonomska kriza početkom XXI veka su doveli su do promene odnosa snaga između starih (declining powers) i novih industrijskih sila (emerging powers), jačanja multilateralizma u međunarodnim odnosima ali i do promene načina kako oni funkcionišu. Globalizacija je povećala i broj transnacionalnih problema (zaštita životne sredine, međunarodni saobraćaj i komunikacije, tokovi kapitala, energije, migracija i sl.) koji nalažu međunarodno angažovanje i ono što se označava kao „globalno upravljanje“ (global governance). Ovi trendovi, međutim, govore i da će međunarodni odnosi i svetska politika u XXI veku funkcionisati na način koji će se značajno razlikovati od bipolarnog i unipolarnog poretka koji su obeležili drugu polovinu XX veka.

Sažetak ▼

Kršenjem pravila međunarodnog humanitarnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba dolazi do izvršenja međunarodnih krivičnih dela (zločina) za čije je učinioce, u prvom redu, nadležan međunarodni krivični sud (vojni ili civilni, stalni ili ad hoc). U procesu izvršenja međunarodnih zločina je moguće ispoljavanje više faza (stadijuma). Pored toga, radi se o takvim krivičnim delima koja su retko rezultat preduzimanja radnje samo jednog lica. Naprotiv, ovde se u velikom broju slučajeva javlja saučesništvo kao oblik kolektivnog učešća više lica u izvršenju jednog ili više međunarodnih krivičnih dela. Sve su to razlozi koji predstavljaju osnov specifičnog vida krivične odgovornosti učinilaca za međunarodna krivična dela što predstavlja predmet regulative međunarodnog krivičnog prava o čijim osnovnim karakteristikama govori ovaj rad.

Sažetak ▼

U radu je najpre data teorijska eksplikacija značaja inovativnosti privrede za ekonomski razvoj zemlje, a potom je učinjen osvrt na metriku indeksa globalne inovativnosti. Pomoću box-plot dijagrama sagledavana je veza između osnovnih inovacionih performansi (indeksa globalne inovativnosti, indeksa inovacionih ulaza i indeksa inovacionih izlaza) šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora), i grupe od šest izabranih ekonomija Evropske unije iz njihovog neposrednog okruženja (Austrija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska i Slovenija). Cilj je da se identifikuje prisustvo ekstremnih vrednosti inovacionih performansi ove dve grupe zemalja, uključujući i opis osnovnih karakteristika razmatranih performansi.

Sažetak ▼

Cilj istraživanja povezanosti nacionalnih interesa i bezbednosne politike Evropske unije jeste sagledavanje mogućnosti država iz regiona Balkana da sačuvaju svoj identitet i ostvare svoje vitalne i trajne nacionalne interese kroz članstvo u Evropskoj uniji. Autor navodi da sprovođenje bezbednosne politike Evropske unije često predstavlja suprotstavljenost nacionalnim interesima, ali je pragmatično pitanje političkih lidera, rešavanje dileme: „da li je stvoreni evropski bezbednosni identitet, bitniji u datom trenutku, nego očuvanje momentalnih ili nekih trajnih nacionalnih interesa”? Autor ukazuje da je pojam nacionalnih interesa istorijski i teorijski promenljiva kategorija. Politički, ekonomski, bezbednosni i drugi ciljevi određuju koji su vitalni nacionalni interesi u pojedinim istorijski periodima. Istovremeno, pojedine države ne tako retko iz sopstvenih interesa menjaju svoju strategiju i ciljeve procenjujući da li su se promenile okolnosti koje deluju na unutrašnjem i spoljnom okruženju. Autor posvećuje posebnu pažnju komparativnoj analizi definisanju, determinaciji i pojmovnom određenju nacionalnih interesa, sa stanovišta nacionalne bezbednosne politike nekih značajnijih država i Evropske unije. Drugi deo rada predstavlja analizu odgovora grupe makedonskih eksperata na pitanja koja se odnose na mogućnosti očuvanja i ostvarenja nacionalnih interesa kroz članstvo Republike Makedonije u Evropskoj uniji.