MEĐUNARODNI PROBLEMI

Сажетак ▼

Феномен енергетског сиромаштва показује да енергетска питања, традиционално повезана са међународним, регионалним и националним нивоима анализе, имају шире економске и политичке узроке који се манифестују и на нивоу заједнице и индивидуалном нивоу. Актуелна енергетска криза која је захватила европски континент, заједно са неким структуралним факторима попут оскудних ресурса, енергетске транзиције и рата између Русије и Украјине, нагласила је индивидуалистичке последице текућих енергетских процеса. Чињеница да је скоро 42 милиона људи у Европској унији погођено енергетским сиромаштвом поставила је феномен енергетског сиромаштва веома високо на дневни ред ЕУ. Јасна повезаност ове теме са концептом људске безбедности чини феномен енергетског сиромаштва оправданим за анализу из перспективе појединца. Стога је циљ овог рада да истакне карактеристике приступа заснованог на људској безбедности као солидног оквира за разумевање и анализу феномена енергетског сиромаштва у ЕУ. Преглед академске базе знања о овој појави, секундарна анализа података релевантних европских истраживања и анализа одговарајућих политика и пракси ЕУ у борби против енергетског сиромаштва главни су методолошки алати за мапирање тренутног стања и анализу везе између енергетског сиромаштва и концепта људске безбедности у ЕУ.

Сажетак ▼

Рад анализира појаву сајберпростора у контексту принципа суверенитета као фундаменталног принципа међународног јавног права. Реч је о младом феномену који се још увек тешко дефинише на јасан начин у међународној заједници. Аутор анализира да ли се, који и у којој мери формалин извори међународног јавног права примењују на сајбер простор. Анализа се фокусира на три централна извора међународног јавног права – међународне уговоре, међународне обичаје и општа правна правила. Сајбер простор се потом анализира из два угла. Први, спољи аспект анализе тражи одговор на питање да ли, пре свега државе као централни субјекти међународног јавног права, али и међународна заједница, и у којој мери, имају суверенитет у сајберпростору. Други, унутрашњи сегмент анализе усмерен је ка утврђивању тога да ли сајбер простор располаже сопственим суверенитетом. Рад врши осврт и на перспективе водећих светских сила, пре свега Сједињених Америчких Држава, Народне Републике Кине и Руске Федерације. Аутор закључује да је неопходно наставити са радом на регулацији сајбер простора, примарно кроз институције Уједињених нација. Једино регулација на овом нивоу може обезбедити неопходну правну регулативе која ће адекватно регулисати специфичан простор какав представља сајбер простор.

Сажетак ▼

У раду се полази од намере да се пружи допринос систематском изучавању сајбер стратегија и политика кроз синтезу кључних догађаја и налаза о деловању држава у сајбер простору након 2007. године. Оваква синтеза подразумева праћење процеса који су допринели почетку милитаризације сајбер простора у периоду од 2007. до 2013. године. Потом, при дефинисању основних карактеристика сајбер простора које детерминишу деловање држава, издвајају се демократичност, велики потенцијал људске грешке, проблем атрибуције, техничку волатилност, и временску ограниченост и брзину реаговања. Коначно, синтеза подразумева и конкретан пример утицаја кључних карактеристика на стратешко деловање САД као велике силе у том домену. На основу анализе стратешких докумената САД, али и увида у раније понашање ове државе, у раду се тврди да теорија „упорног ангажмана”, која у изградњи теорије узима у обзир претходно наведене карактеристике, остаје окосница деловања САД у сајбер простору.

Сажетак ▼

Предмет истраживања овог рада су економске карактеристике и изазови са којима се суочавају континенталне државе, са посебним фокусом на Републику Србију, државу без излаза на море. Аутор полази од тога да континенталне државе чине 38 процената становништва најсиромашније милијарде светске популације, те да сама чињеница да нека држава нема излаз на море умањује њен привредни раст. Британски економиста Пол Колијер предлаже низ стратегија које континенталне државе могу да имплементирају како би превазишле ове изазове. Чак и када владе континенталних држава имплементирају све предвиђене стратегије у пракси, то није гаранција њиховог успеха имајући у виду да добар део њих зависи од екстерних фактора, на првом месту воље суседних држава. Истраживање обухвата анализу постојећих јавних и економских политика кроз призму Колијерових стратегија које укључују ослонац на економски раст суседних држава, унапређење економских политика у региону, бољи приступ обали, пореске олакшице, унапређење ваздушне повезаности и развој дигиталне економије, подстицање дознака, креирање транспарентног окружења за инвеститоре у области природних ресурса, рурални развој и привлачење спољне помоћи, у виду студије случаја Републике Србије. Циљ истраживања је да се испитивањем постојећих јавних и економских политика, сагледа у којој мери оне одговарају стратегијама које је предложио Пол Колијер. Резултати показују да, иако јавне и економске политике Републике Србије фактички у великој мери одговарају ономе што су Колијерове предложене стратегије, не постоји јединствени национални стратешки оквир за превазилажење развојних изазова који су последица недостатка приступа мору. Резултати могу бити примењени приликом унапређења постојећих и развоја нових националних стратегија у циљу систематског решавања проблема континенталности Републике Србије.