MEĐUNARODNI PROBLEMI

Sažetak ▼

Nakon što je 2022. godine otpočela ruska invazija na Ukrajinu, postalo je očigledno da se unutar pravoslavnog hrišćanstva vodi borba oko čitavog niza pitanja. Međutim, nama i dalje nedostaje znanje o silama koje pokreću ove događaje, kao i o tome kako bi trebalo da ih razumemo. Zato u ovom radu predlažem koncept „Pravoslavne šahovske table“, model koji mapira (geo)političke interakcije između autokefalnih pravoslavnih crkava kao strateških aktera unutar složenog političko-religijskog pejzaža. Kao takav, ovaj rad konceptualizuje pravoslavne hrišćanske crkve kao igrače u modelu teorije igara, alatu koji je veoma pogodan za objašnjavanje njihovog ponašanja u međunarodnoj areni. Fokusirajući se na slučaj spora u vezi sa autokefalnošću crkve u Severnoj Makedoniji koji je konačno rešen 2022. godine, ovaj rad pokazuje da su svi uključeni akteri postupali racionalno i strateški.

Sažetak ▼

Ovaj rad bavi se analizom papskog diskursa pape Franje kao prostora za stvaranje društvenih normi u savremenoj svetskoj politici. Oslanjajući se na konstruktivističku teoriju normi, model životnog ciklusa normi Fajnemor i Sikink (Finnemore and Sikkink) i Manersov (Manners) koncept normativne moći kao heurističkog okvira, postavlja se tvrdnja da Franja sistematski prevodi katoličku društvenu doktrinu u univerzalističke normativne okvire usmerene na bratstvo, solidarnost i postsekularni angažman sa međunarodnim poretkom, čime nastoji da pozicionira Svetu Stolicu kao poseban moralni autoritet u globalnom etičkom diskursu. Analiza se nastavlja kroz kvalitativnu analizu diskursa ključnih papskih dokumenata nastalih između 2013. i 2025. godine, uključujući enciklike Laudato Si’ (2015) i Fratelli Tutti (2020), apostolsku pouku (exhortatio apostolica) Evangelii Gaudium (2013), Dokument o bratstvu među ljudima (Abu Dabi, 2019), kao i odabrana obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim forumima. Ovo ispitivanje nalazi smernice u dva analitička kriterijuma: leksičkoj univerzalizaciji, odnosno u primeni nekonfesionalnog rečnika i jezika globalnih prava i zajedničkog čovečanstva; i sekularnoj pristupačnosti, shvaćenoj u smislu stepena u kojem se religiozno utemeljeni argumenti prevode u normativni idiom pristupačan sekularnim sagovornicima. Rad iznosi tvrdnju da novina u pontifikatu pape Franje ne leži u suštini normi koje promoviše, već u diskurzivnim mehanizmima kroz koje se etičke obaveze katolika konstruišu kao globalno razumljive tvrdnje, odnosno kao „diskurzivno dvostruko obraćanje“ koje zadržava teološko utemeljenje dok teži univerzalnoj normativnoj rezonanci. Analiza funkcioniše na nivou nastanka normi, pri čemu se rekonstruišu diskurzivni uslovi pod kojima bi postsekularno normativno preduzetništvo moglo da postane moguće, umesto da procenjuje njegov empirijski uticaj na međunarodna očekivanja u pogledu normi.

Sažetak ▼

Ovaj članak ispituje način na koji je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) opravdavala intervencije koje utiču na fiskalni suverenitet u Bosni i Hercegovini. Rad u fokus istraživanja stavlja petnaest dokumenata OHR-a koji su nastali u periodu između 7. juna 2022. i 12. maja 2026. godine. Polazeći od koncepta organizovanog licemerja Stivena Krasnera i teoriju narativnih obrazaca i diskurzivnih koalicija Martena Hajera, u radu se tvrdi da fiskalne intervencije Kristijana Šmita označavaju kumulativno kretanje od ustavno-političkog nadzora ka spoljnom fiskalnom upravljanju. Opravdanje toga je struktuirno kroz četiri učestala narativna obrasca: institucionalna disfunkcionalnost, integritet izbornog procesa, fiskalna odgovornost i evropske integracije. Ova analiza pokazuje da diskurs OHR-a pod Šmitom dopunjuje jezik implementacije mira na kojem se tradicionalno temeljio autoritet OHR-a. Fiskalna intervencija se manje opravdava kroz sam Dejtonski mandat, a više kroz jezik evropskih vrednosti i standarda upravljanja. Članak zaključuje da ovo proizvodi paradoks suvereniteta: vrednosti koje se povezuju sa demokratskom odgovornošću i evropskim integracijama guraju se u prvi plan kako bi se opravdale prakse koje se teško usklađuju sa domaćim političkim kapacitetom koji te vrednosti zahtevaju.

Sažetak ▼

Rad istražuje uticaj veštačke inteligencije na transformaciju koncepta totalne odbrane u savremenom bezbednosnom okruženju. Polazeći od shvatanja totalne odbrane kao sveobuhvatnog sistema društvene i institucionalne otpornosti, rad analizira veštačku inteligenciju kao strukturni faktor koji menja organizaciju odbrane, procese odlučivanja i delovanja države. Komparativnom analizom iskustava baltičkih i skandinavskih država, identifikuju se ključni modeli integracije algoritamskih sistema u nacionalne mehanizme odvraćanja, upravljanja krizama i ratovanja. Uključivanje veštačke inteligencije kao strukturnog faktora u koncept totalne odbrane transformiše njenu organizacionu arhitekturu, pomerajući težište sa tradicionalnog civilno-vojnog koncepta ka integrisanom sistemu otpora i upravljanja otpornošću i otporu čitavog društva. Na osnovu ovih nalaza formulišu se predlozi za strateški pristup konceptu totalne odbrane Srbije i njegovu transformaciju u savremeni model koji integriše političke, ekonomske, vojne, informacione i tehnološke kapacitete u jedinstvenu arhitekturu algoritamske otpornosti. Cilj rada je da pokaže kako veštačka inteligencija postaje temelj nove strateške logike totalne odbrane, u kojoj algoritmi deluju kao katalizator otpornosti i odvraćanja u dobu složenih bezbednosnih pretnji. Istovremeno, rad ukazuje na potencijalne rizike upotrebe veštačke inteligencije u odsustvu odgovarajućeg pravnog okvira, naglašavajući potrebu za jačanjem društvene kohezije u pogledu poverenja u institucije, otpornosti na informaciono ratovanje i aktivnog angažovanja javnosti u savremenom konceptu totalne odbrane.

Sažetak ▼

Rat u Ukrajini je najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata. Tokom 2026. godine, sukob je ušao u petu godinu otvorenih neprijateljstava širokih razmera, koja karakteriše masovna upotreba artiljerije dugog dometa, projektila i svih vrsta bespilotnih letelica. Ovo naoružanje dejstvuje duž linije fronta i u neposrednoj pozadini, stvarajući sa obe strane prostrana područja poznata kao „zone smrti“, čime se kretanje trupa gotovo potpuno parališe. Takođe, ova sredstva se masovno koriste i na strateškom nivou kako bi se uzdrmala volja neprijatelja za otporom. Ovakav scenario na sva tri nivoa ratovanja (strateškom, operativnom i taktičkom) dovodi do masovnih gubitaka. Međutim, za razliku od ranijih sukoba, većinu žrtava čine aktivni borci, dok je udeo civila srazmerno mali. U ovom ratu iscrpljivanja obe strane pažljivo kriju podatke o sopstvenim gubicima, dok u okviru propagandnog delovanja preuveličavaju neprijateljske žrtve. I jedna i druga strana imaju jasne motive da kroz zvanične izjave oblikuju javno mnjenje kako bi ostvarile svoje ciljeve. Zbog toga je sprovođenje detaljne analize i izvlačenje zaključka o ovom sukobu od ključnog značaja, sa posebnim osvrtom na uticaj koji gubici imaju u kognitivnom domenu.